Migrena nije obična glavobolja, kao što je mnogi ljudi objašnjavaju. U pitanju je neurološki poremećaj koji karakterišu napadi glavobolje u trajanju od 4 do 72 sata.
Naime, usled širenja krvnih sudova u mozgu dolazi do udara u moždane ovojnice i to u ritmu rada srca. Tada nastaje jednostrana pulsirajuća glavobolja sa umerenim i jakim bolovima. Pa odatle i njen naziv koji je izveden od grčkih reči ἡμι, tj. „pola“ i κρανίον – „lobanja“, što u prevodu znači „bol u jednoj polovini glave“.
Migrena je globalni zdravstveni problem. Prema statističkim podacima svaki 7. čovek na svetu pati od nje. Čak 3 puta češće se javlja kod žena, a vezuje se, obično, za promenu hormona. Odnosno, menopauza, menstruacija i trudnoća su najčešći periodi njenog javljanja.
Procenjuje se da se samo 5 odsto muškaraca suočava sa ovim oboljenjem. Bez obzira na pol, intenzitet i učestalost je individualnog karaktera.
S obzirom da napad migrene ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju na uzroke nastanka.
Migrena je poznata od davnina
Verovali ili ne, migrena je opisana još u Ebersovom papirusu, koji je napisan oko 1500. godine pre Nove ere u drevnom Egiptu. Dok je sam Hipokrat 200. godine pre Nove ere u svom delu naveo auru koja prethodi glavobolji. Celzijus je 30. godine migrenu objasnio kao glavobolju koja traje čitavog života.
Pola veka kasnije Aretej iz Kapadokije je prvi upotrebio zvanični naziva za bolest. Ipak, detaljnije razgraničenje migrene u odnosu na druge glavobolje dao je Galen iz Pergamona. On je, takođe, istakao da bol nastaje iz moždane ovojnice i krvnih sudova glave.
Luj Hijacint Tomas je 1887. godine uvideo da postoje dva tipa migrene, na osnovu kojih je izvršio njihovo razvrstavanje. Ova podela se i danas koristi, te postoji migrena sa aurom (migraine ophthalmique) i migrena bez aure (migraine vulgaire).
Iako su vekovima naučnici pokušavali da pronađu lek za bolest, tek je 1868. godine otkriveno da gljivica ergot daje efekta. Pa je iz nje 1918. izolovan ergotamin. Da bi se u 20. veku brojne studije bavile preventivnim merama, kako bi se sprečila pojava migrene.
Zašto nastaje migrena?
Tačan uzrok nastanka migrene nije poznat. Smatra se da je ona kombinacija više faktora.
Genetika igra važnu ulogu. Ukoliko neko od roditelja ima problema sa ovom glavoboljom, rizik da će ga preneti na decu je oko 50 odsto.
Ipak, kao glavni okidači smatraju se stres i nedostatak sna. Zatim, promene nadmorske visine, glad, konzumiranje velikih količina cigareta, kafe i alkohola, veštački zasliđavači, kao i namirnice bogate serotoninom – čokolada, orasi, crno vino, stari sir.
Takođe, pojedini lekovi mogu da dovedu do migrene. U tu grupu spadaju lekovi za astmu, anginu pektoris, povišeni krvni pritisak, ali i kombinovane kontraceptivne tablete. Primećena je i njena povezanost sa degenerativnim oštećenjima pršljenova, međupršljenskih prostora i diskus hernije.
Koji su simptomi migrene?
Glavni simptom jeste pulsirajući bol u jednoj strani glavi. Prilikom bilo kakve fizičke aktivnost on se pojačava.
Pored bola, migrenu često prate mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo, zvuk i mirise, zamućeni vid i pad koncentracije. Kod migrene sa aurom javljaju se vidna obeležja. Najčešće su to svetleće tačkice, linije ili koncentrični krugovi. Oni prethode napadu 10 do 20 minuta.
Prvi korak u postavljanju dijagnoze je opšti lekarski pregled. Zato, nemojte da čekate da vas glavobolja savlada, već posetite lekarsku ordinaciju Dr Nestorov.