• Vojvode Vlahovića br.2 | Beograd
  • Radno vreme: Radnim danima 9-16h | Subota 9-14h | Nedelja ZATVORENO

100% Profesionalni

Etičnost i odgovornost

Stručno osoblje

Naš tim vrhinskih lekara

Savetovalište

Zadovoljni pacijenti
Kontaktirajte nas : 060/619-3228

Tag Archives: ultrazvuk

  HomeDr Nestorov - Lekarska ordinacija  |  Blog Classic  |  ultrazvuk
Polipi na debelom crevu
Categories Članci

Polipi na debelom crevu

Polipi na debelom crevu postali su česta pojava svetske populacije. U pitanju je benigna masa tkiva koja je duž čitavog debelog creva, bez mogućnosti širenja na druge organe. Nalaze se na sluzokoži i okrenuti su ka unutrašnjosti creva.

Polipi mogu biti različite veličine. Obično se sreću mali, do nekoliko milimetara, na peteljci ili sesilni, mada nije radak slučaj da se formiraju i prečnika 4-5 cm, kao i da zahvate ceo krug creva.

U osnovi, dele se u 3 grupe. Najrasprostranjeniji su adenomatozni. Oni zahvataju dve trećine slučajeva. Hiperplastični se isključivo formiraju u zadnjem delu creva, dok se zapaljenski javljaju kod zapaljenskih bolesti digestivnog trakta, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis.

Polipi na debelom crevu

Iako su polipi na debelom crevu benigni, ukoliko se na odstrane na vreme mogu da prerastu u karcinom. Imajući ovo u vidu privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju na znake koji ukazuju na njihovo postojanje.

Zašto nastaju polipi na debelom crevu?

Tačan uzrok nastanka nije u potpunosti otkriven. Smatra se da genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veća je verovatnoća da se razviju kod osoba u čijoj su porodičnoj istoriji registrovani polipi debelog creva, rak debelog creva ili nekog drugog organa digestivnog trakta, kao i ginekološki kanceri.

Takođe, u uzročnike se svrstavaju nasledna oboljenja – Familijarna adenomatozna polipoza, Gardnerov sindrom, Myh polipoza, Lynch sindrom i Peutz-Jeghers sindrom.

Ipak, sam način života u velikoj meri doprinosi njihovoj pojavi, tako 20 odsto su veće šanse da se polipi jave kod pušača i alkoholičara. Zatim, osoba koje imaju prekomernu telesnu težinu i nedovoljno aktivnih, tj. onih koji vode sedetorni način života.

Starenje je još jedan faktor koji utiče na formiranje. Statistički podaci pokazuju da je bolest češća kod starijih od 45 godina.

Koji su simptomi polipa na debelom crevu?

Polipi u početnom stadijumu ne dovode do tegoba. Vremenom, sa porastom dimenzija, dolazi do pojave krvarenja u stolici, koje ne mora uvek biti vidljivo golim okom. S obzirom da ometa prolazak hrane mogu se javiti poremećaji u funkciji creva kao što su nadimanje, jaki bolovi u trbuhu, zatvor, sluzave ili učestale prolivaste stolice.

Kako se dijagnostifikuju polipi na debelom crevu?

Čak i ako ne postoji nijedan od navedenih simptoma, doktori savetuju da osobe starije od 50 godina jednom godišnje u okviru redovne laboratorijske analize urade test na okultno krvarenje (FOBT). Na taj način se može otkriti skriveno krvanje koje je čest znak polipa.

Polipi na debelom crevu

Ukoliko je ovaj test pozitivan ili postoje jasno prisutni znaci, vrši se kolonoskopija. U pitanju je endoskopska procedura koja putem posebnog savitljivog creva sa kamerom omogućava da se uoče promene na debelom crevu. Kada se polipi registruju, tokom iste procedure se skidaju kako pacijent ne bi morao ponovo da prolazi kroz pripremu za kolonoskopiju.

U slučaju velikih i rizičnih polipa neophodna je hirurška intervencija.

Preventiva je sigurni put za očuvanje zdravlja, zato zakažite na vreme kolonoskopski pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

 

 

 

Ultrazvuk bubrega
Categories Članci

Ultrazvuk bubrega

Ultrazvuk bubrega predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu pomoću koje se dobijaju podaci o stanju bubrega, o njihovoj veličini, obliku i položaju.

Bubrezi su parni organi u obliku pasulja. Smešteni su u donjem delu leđa, sa obe strane kičmenog stuba. Kao centralni deo urinarnog sistema imaju višestruku funkciju. Pre svega, uklanjaju višak vode i toksične materije iz organizma. Takođe, učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i očuvanju jačine kostiju, što znači da utiču ne samo na urinarni sistem, već na funkcionisanje čitavog organizma.

Imajući u vidu koliko važnu ulogu imaju, privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva zašto je neophodna redovna ultrazvučna dijagnostika bubrega.

Kada se radi ultrazvuk bubrega?

Kako su bubrezi od vitalnog značaja, njihovim otkazivanjem usled bolesti ugroženo je celokupno zdravlje. Nažalost, ovo nije redak slučaj.

Gotovo svaka osoba je makar jednom osetila bol u predelu bubrega, dok su svaki peti muškarac i svaka četvrta žena podložni bolestima bubrega. Problem dodatno komplikuje činjenica da skoro polovina njih nije svesna da im bubrezi ne rade punim kapacitetom. Ovo je posebno karakteristično za  ranu fazu bolesti, pa se one otkrivaju znatno kasnije, kada je lečenje kompleksnije.

Urološki pregled sa ultrazvukom

Stručnjaci zato savetuju da ultrazvuk bubrega treba uraditi već sa pojavom prvih naznaka koje mogu da ukažu da postoji neki problem urinarnog trakta. Bol u predelu bubrega, otežano mokrenje, učestalo i bolno mokrenje, prekid mlaza tokom mokrenja, tanak mlaz pri mokrenju samo su neki od simptoma.

Svakako, godišnja sistematska kompletna sonografija uključuje i ultrazvuk bubrega kao preventivnu meru ne samo u očuvanju zdravlja, već i u ranom otkrivanju ozbiljnih bolesti koje ne pokazuju nikakve simptome.

Ultrazvuk bubrega u dijagnostifikovanju upalnih procesa

Upala bubrega (pijelonefritis) najčešće je posledica nelečene ili dugo lečene infekcije mokraćnih kanala koja se proširila na gornji deo urinarnog trakta. U 90 odsto slučajeva izaziva je Ešerihija koli. Mada se kao uzročnici navode i bakterije iz porodica stafilokoka i streptokoka.

Osim bakterija, upalu bubrega mogu da izazovu oštećenja bubrega usled dijabetesa i refluks tj. vraćanje mokraće, tako da urin ide u oba smera umesto u jednom. Zatim, pneumonija, upala krvnih sudova, pa i upala grla svrstavaju se u potencijalne faktore.

Upala bubrega se prepoznaje po karakterističnim bolovima u slabinama i leđima. Prate ih problemi prilikom mokrenja, drhtavica, bolovi u zglobovima i kostima, temperatura. Vremenom se javlja malaksalost, gubitak apetita, mučnina, dijareja, ali i crvenilo kože, glavobolja, vrtoglavice.

Upalu bubrega ne treba olako shvatiti. Ona može da pređe u hronično stanje, koje dovodi do opasne komplikacije – bubrežne insuficijencije. U pitanju je teško otkazivanja rada bubrega, neretko sa smrtnim ishodom, što je još jedan razlog da obavite na vreme kontrolni ultrazvuk kako bi se otkrile promene koje vode ka upali bubrega.

Primena ultrazvuka u cilju otkrivanja kamena u bubregu

Kamen u bubregu (nefrolitijaza) je jedna od čestih bolesti urinarnog trakta. Statistički podaci pokazuju da od nje pati oko 12 odsto muškaraca i 7 odsto žena u svetu.

Ultrazvuk bubrega

Gustina mokraće je ključna za formiranje kamena, jer stvara povoljnu podlogu za taloženje materija. Obično je problem nastao nedovoljnim unosom vode, neadekvatnom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Nasledni faktori, anomalije mokraćnog sistema, pa i pojedini lekovi i prekomerno unošenje vitamina D, ponekad, dovode do razvoja kamena u bubregu.

Oštar bol koji nastaje u leđima, a ograničen je na predeo gde se nalazi bubreg ili na donji deo trbuha karakteristični je znak bolesti. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, veći nagon na mokrenje ili osećaj pečenja tokom mokrenja, kao i krv u mokraći.

Brinite o svom zdravlju, zakažite još danas ultrazvuk bubrega u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

Graves-Bazedovljeva bolest
Categories Članci

Graves-Bazedovljeva bolest

Graves-Bazedovljeva bolest predstavlja specifičan poremećaj funkcije štitne žlezde.

Štitna, tj. tireoidna žlezda, kako se još naziva, smeštena je na prednjoj strani vrata oko dušnika. U pitanju je najveća žlezda sa endokrinim lučenjem čiji hormoni imaju vitalni značaj. Oni putem krvi dospevaju do svih ćelija, gde regulišu brojne biohemijske procese u organizmu. Pre svega, imaju presudni uticaj za normalan rast i razvoj, proizvodnju toplote, razgradnju masti, dok indirektno utiču na temperaturu tela, puls, telesnu težinu, pa i na psihofizički razvoj.

S obzirom da problemi sa štitnom žlezdom mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate Graves-Bazedovljevu bolest.

Graves-Bazedovljeva bolest spada u autoimune bolesti

Graves-Bazedovljeva bolest je, zapravo, vrsta hiperfunkcije štitne žlezde koju uzrokuju sopstvena antitela, stimulišući povećano lučenje tireoidnog hormona.

Iako je kliničku sliku bolesti uočio engleski lekar Peri još 1786. godine, prvi opis je dao irski lekar Robert Grejvs. Svoja zapažanja objavio je u Londonskom medicinskom žurnalu 1835. godine. Pet godina kasnije, nezavisno od njega, iste simptome izneo je nemački lekar Karl Adolf fon Bazedov. Te je bolest dobila naziv po ovoj dvojici lekara koji su je otkrili. Mada nije redak slučaj da se naziva i difuzna toksična gušavost, jer zahvata celu štitnu žlezdu, izazivajući njeno uvećanje.

Tačan uzrok bolesti nije otkriven, ali se zna da genetika igra važnu ulogu. Primećeno je da više pogađa žensku populaciju. Četiri do sedam puta, a u nekim zemljama i do dvadeset puta je češća kod žena, pri čemu se obično javlja između 30. i 50. godine života.

Kako se manifestuje Graves-Bazedovljeva bolest?

Ova autoimuna bolest se ispoljava na različite načine. Najčešći simptomi su anksioznost i nervoza. Zatim se javlja povećano znojenje (hiperhidroza), pojačano lupanja srca (palpitacije) i ubrzani rad srca (tahikardija). Prate ih povišeni krvni pritisak (hipertenzija), ubrzano disanje (tahipneja) i opšta slabost.

Graves-Bazedovljeva bolest

Graves-Bazedovljeva bolest dovodi do gubitka telesne težine i pored povećanog apetita, poremećaja menstrualnih ciklusa i otoka sa prednje strane vrata, na šakama i stopalima. Karakteristični znak jeste i egzoftalmus, tj. izbačeni izgled očiju. Neretko se razvijaju i drugi očni problemi, kao što su povećan pritisak i bol u očima, osećaj grebanja, natečeni kapci, crvenilo, dupli vid.

Retko se javljaju promene na koži stopala u vidu zadebljanja crvene boje.

Kako se leči Graves-Bazedovljeva bolest?

Graves-Bazedovljeva bolest se dijagnostifikuje pomoću laboratorijskih analiza krvi, ultrazvuka štitne žlezde i scintigrafije sa radioaktivnim jodom kojom se pokazuje pojačano nakupljanje joda u žlezdi.

Tek kada se potvrdi bolest primenjuje se odgovarajuće lečenje. Terapija najčešće obuhvata primenu antitiroidnih lekova, koji usporavaju i sprečavaju sintezu hormona žlezde. Ponekad se koristi lečenje radioaktivnim jodom koji uništava tkivo štitaste žlezde. Samim tim sprečava pojačano dejstvo njenih hormona. Ukoliko lečenje lekovima ne daje rezultate vrši se hirurško odstranjivanje dela štitne žlezde.

Godišnji pregledi

Januar je mesec borbe protiv raka grlića materice, ali se, takođe, obeležava i kao mesec svesnosti o tiroidnoj žlezdi. Zato na vreme zakažite preventivni UZ pregled štitne žlezde u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

 

Kamen u žučnoj kesi
Categories Članci

Kamen u žučnoj kesi (holeleitijaza)

Kamen u žučnoj kesi je česta pojava ljudi širom sveta.

Žučna kesa je muskularni organ oblika šljive, dug od 1,2 do 2,4 cm. Nalazi se u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre. Zajedno sa jetrom i pankreasom čini bilijarni sistem tako da ima važnu ulogu u varenju i apsorpciji masne hrane, kao i apsorpciji važnih vitamina koji su rastvorljivi u mastima.

Između obroka u žučnu kesu se skladišti žuč koja se prilikom jela otpušta u tanko crevo, pomažući u varenju. Da bi se nakon nekoliko sati žučna kesa opustila i ponovo počela da sakuplja žuč.

Ukoliko se žučna kesa ne prazni potpuno ili postoji disbalans u sastavu žuči dolazi do formiranja kamena u njoj. Osim brojnih tegoba kamen može da izazove upalu žučne kese (holecistitis) koja zahteva hiruršku intervenciju.

Imajući u vidu da je ovo najčešća operacija (češće se radi nego operacija slepog creva ili kile) lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva kako da prepoznate simptome kamena pre nego što nastupi upala.

Kako nastaje kamen u žučnoj kesi?

Kamenje u žučnoj kesi u najvećoj meri se sastoji od holesterola. Mada se mogu naći i pigmentni kamenci. Veličina se kreće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara.

Kamen u žučnoj kesi

Iako genetika ima uticaj u njihovom formiranju, tačni uzrok nije u potpunosti ispitan. Primećeno je da se bolest češće javlja kod gojaznih osoba, kao i onih koji imaju povišeni holesterol. Holeleitijaza je određena i polom i godinama starosti. Naime, žene su podložnije nastanku, a sa godinama starosti raste i rizik od oboljevanja.

U druge faktore svrstavaju se upotreba kontraceptivnih pilula i pojedinih lekova, često gladovanje, nagli gubitak težine, nedostatak fizičke aktivnosti. Takođe, živeti sa dijabetesom ili cirozom jetre može da izazove formiranje kamena u žučnoj kesi.

Koji su simptomi holeleitijaze?

U 80 odsto slučajeva kamen u žučnoj kesi ne daje simptome. Kada se oni jave obično se manifestuju u vidu jakog bola u gornjem desnom delu abdomena, koji dolazi iznenada i traje od 30 minuta do više sati. Neretko je prisutna i mučnina, ali i bol ispod desnog ramena i u predelu desne lopatice.

Nakon obroka, posebno kod jake hrane, oseća se napetost oko želuca i creva, koje je praćeno povraćanjem i povišenom temperaturom.

Ponekad se javlja i žuta boja kože, kao kod žutice, tamnija mokraća, svrab na koži i obilno znojenje.

Kako se leči kamen u žučnoj kesi?

Sam kamen u žučnoj kesi nije opasan, međutim, on može da dovede do ozbiljnih komplikacja. Osim upale žučne kese, tu su i gangrena žučne kese, upala pankreasa, sepsa, fistula, vezana creva (ileus).

Zato je veoma važno da ljudi koji spadaju u rizičnu grupu vrše redovni godišnji ultrazvuk stomaka. Dok oni, kod kojih se javi bilo koji od navedenih znakova, moraju odmah da posete lekara.

ultrazvuk

Kamenje u žuči se dijagnostifikuje pregledom gastroenterologa na osnovu laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuka i RTG abdomena, ERCP i laparoskopske eksploracije.

Na osnovu dobijenih rezultata utvrđuje se lečenje. Ono može biti nehirurško – lekovima i endoskopskom retrogradnom holangiopankreatografijom ili hirurškim putem kada se uklanja žučna kesa.

Brinite o sebi, zakažite preventivni skrining zdravlja u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

Tromb
Categories Članci

Tromb – Kako da simptome prepoznate na vreme

Tromb predstavlja ugrušak koji se nastao u krvnim sudovima i srcu, a posledica je zgrušavanja ili koagulacije.

Formiranje krvnih ugrušaka je normalna pojava u telu čoveka, zapravo ovaj proces ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Zahvaljujući njima sprečen je gubitak velike količine krvi nakon povrede ili hirurškog zahvata. Takođe, oni zaustavljaju prodor bakterija kroz ranu, na taj način omogućavaju njeno brže zarastanje.

Međutim, krvni ugrušci u pojedinim situacijama nastaju i kada za njima nema potrebe, tj. kada ne postoji ikakva povreda, što može da se pretvori u ozbiljnu opasnost – tromb. Nažalost, statistički podaci pokazuju da ovo oboljenje pogađa sve veći broj ljudi. Stanje dodatno zabrinjavanja činjenica da se neretko završava sa smrtnim ishodom. Naime, oko 300.000 ljudi širom sveta godišnje umre od posledica nerazbijenih krivnih ugrušaka, pri čemu 20 odsto slučajeva se dogodi tokom prvih godinu dana, dok se kod trećine pacijenata ponovo javlja. Što znači da ima visoku stopu recidiva.

Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju kako na vreme da prepoznate znake koji ukazuju na tromb.

Kako nastaje tromb?

Tromb se najčešće formira u dubokim venama koje se nalaze blizu mišića, obično u donjem delu noge. Zbog toga se i naziva duboka venska tromboza. Simptomi koji ukazuju na ovaj problem jesu otok u jednom od udova, osećaj toplote u delu tela gde je krvni ugrušak, kao i vidljivo crvenilo duž vena.

Venska tromboza ne samo da predstavlja prepreku u cirkulisanju krvi kroz telo, već postoji opasnost da tromb putem krvi dospe u pluća. Tada nastaje plućna embolija koja blokira prolaz kiseonika do pluća. Manifestuje se bolom u grudima, otežanim disanjem, iskašljavanjem krvi, malaksalošću i vrtoglavicom.

Tromb

Krvni ugrušak može da se stvori i u arterijama. Odatle, pak, dospeva do mozga, dovodeći do moždanog udara. Karakteristični znaci jesu vrtoglavica i jaka glavobolja, koje prate otežan govor, paraliza, pa i epileptični napadi, dok tromb koji je nastao u srcu ili do njega došao iz drugog dela tela može da izazove srčani udar. Znaci su slični kao kod plućne embolije.

Šta dovodi do tromba?

Genetske mutacije igraju važnu ulogu u nastanku tromba. Osim urođenih, postoje i stečeni uzročnici. Tu, pre svega, spada sam način života, odnosno loša ishrana, dugo sedenje, gojaznost i pušenje povećavaju verovatnoću oboljevanja.

U faktore rizika svrstavaju se i hipertenzija, dijabetes, povećane vrednosti holesterola, autoimune bolesti, hronične upalne bolesti., zatim nedostatak prirodnih antikoalgulanasa i folne kiseline, kao i povišen nivo homocisteina.

Tromb se često javlja i kod ljudi koji bore kancerom, invaliditetom ili su u stanju imobilizacije. Tromb se takođe može pojaviti i u trudnoći.

Prevencija od formiranja krvnih ugrušaka

Ranim prepoznavanjem simptoma mogu se izbeći teške posledice. Ipak, u sprečavanju nastanka tromba najbolje sredstvo je promena načina života, ona podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, naročito za vozače ili zaposlene koji najveći deo radnog vremena provode sedeći. Pravilna ishrana i unos dovoljne količine vode su obavezne kako bi se očuvala zdrava telesna težina.

Redovni kontrolni pregledi su još jedna preventivna mera, ne samo za ljude u čijoj porodici postoji istorija bolesti, već i za one koji su u rizičnoj grupi. Tu spadaju kardiološki, neurološki i vaskularni pacijenti.

Tromb

Nemojte da čekate da se pojave teški simptomi, već na vreme uradite preventivni vaskularni dopler skrining koji je u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov na popustu od preko 70 odsto.

1 2 3 … 9
Copyright © 2019 Dr Nestorov - Lekarska ordinacija. All rights reserved.
Hi, How Can We Help You?