• Vojvode Vlahovića br.2 | Beograd
  • Radno vreme: Radnim danima 9-16h | Subota 9-14h | Nedelja ZATVORENO

100% Profesionalni

Etičnost i odgovornost

Stručno osoblje

Naš tim vrhinskih lekara

Savetovalište

Zadovoljni pacijenti

Tag Archives: holter EKG srca

Aritmija

Aritmija

Aritmija predstavlja nepravilan rad srca.

Električni impulsi koji prilaze kroz srce kontrolišu svaki otkucaj. Početni nastaje u pretkomorama, pri čemu se aktivira srčana pumpa i počinje proces upumpavanja krvi i cirkulacije kroz telo. Pri normalnom radu električni impulsi dolaze u redovnim intervalima.

Međutim, kada nisu pravilni nastaje poremećaj srčanog ritma tako da otkucaji postaju ubrzani, usporeni ili iregularni. Zavisno od toga postoje 4 vrste aritmije.

Bradikardiju karakteriše usporen rad srca, ispod 60 otkucaja u minuti. Za razliku od nje, tahikardija označava ubrzani srčani rad sa preko 100 otkucaja u minuti. Aritmija može da se ispolji i lepršanjem (flater) ili treperenjem (fibrilacija), kao i preskakanjem (ekstrasistola).

Iako se ranijih godina vezivala za narušeno zdravlje starije populacije, nova istraživanja pokazuju da od nje pati sve veći broj mlađih. Procenjuje se da neku vrstu aritmije ima oko 2,35 odsto svetskog stanovništva. U našoj zemlji registrovano je preko 150.000 slučajeva.

Imajući u vidu široku rasprostranjenost lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju na simptome i faktore rizika.

Zašto nastaje aritmija?

Glavni uzrok pojave jeste u samom srcu. Bolesti krvnih sudova srca, tj. angina pektoris ili infarkt miokarda, bolesti srčanog mišića (kardiomiopatije), zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) i bolesti srčanih zalistaka najčešći su izazivači. Nastaje, takođe, u sklopu urođenih srčanih mana.

Aritmija

Aritmija nije isključivo uzrokovana bolestima srca. Postoje sekundarne koje su posledica bolesti drugih organa. Problemi sa štitnom žlezdom mogu da dovedu do poremećaja srčanog ritma. Zatim, bolesti bubrega, pluća, creva, kao i nervnog sistema. Nije redak slučaj da nastane usled trovanja alkoholom, narkoticima i nikotinom.

Pojedine životne okolnosti, stres, psihičko i fizičko opterećenje, pa i prejedanje dovode do aritmije prolaznog karaktera.

Koji su simptomi aritmije?

Tahikardija se prepoznaje po lupanju srca i bolu u grudima. Njih često prati i neprijatan osećaj u grudima i otežano disanje. U druge simptome spadaju nesvestica, vrtoglavica i iznenadna slabost.

Osim istih simptoma, kao što su bol u grudima, otežano disanje, nesvestica i vrtoglavica, bradikardija pokazuje i niz drugih. To su umor bez razloga, problemi sa koncentracijom, zbunjenost, kratak dah.

Flater i fibrilacija se manifestuju bolom u grudima, otežanim disanjem, gušenjem, stezanjem u grudima. Mogu se javiti i vrtoglavica, nesvestica, smetnje sa vidom, brzo zamaranje i opšta slabost organizma.

Dijagnostifikovanje i lečenje aritmije

Mnoge aritmije su prolazne, ali postoje i one koje zahtevaju lečenje.

Da bi se utvrdilo da li je reč o ozbiljnom poremećaju srčnog ritma, kao i koje je vrste neophodna je detaljna dijagnostika. Polaznu osnovu čini EKG srca, kojim se meri električna aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi. Što znači da ova metoda neće detektovati kratkotrajnu aritmiju, te je potrebno i 24-časovno praćenje pomoću holter EKG uređaja.

Kardiološki pregled podrazumeva i određene laboratorijske analize, utrazvučni pregled srca, ergometriju (test opterećenja). Ukoliko je potrebno vrše se dodatne analize, poput koronarografije i pregleda srca magnetnom rezonancom.

Aritmija

Zavisno od uzroka prepisuje se adeakvatna terapija koja ima za cilj ne samo olakšavanje simptoma, već sprečavanja ponovne pojave.

Ukoliko ste primetili nepravilnosti u radu svog srca, nemojte da odlažete posetu lekaru, već još danas zakažite kardiovaskularni skrining u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

Apneja

Apneja – Simptomi, uzroci i lečenje

Apneja je kratkotrajni prekid disanja u snu koji traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi.

Glasno hrkanje koje prati dnevna pospanost ili umor, može biti znak apneje u snu, uobičajenog ali ozbiljnog poremećaja koji utiče na disanje.

Lekarska ordinacija u Beogradu Dr Nestorov upoznaje vas sa simptomima i načinom lečenja.

Šta je zapravo apneja?

Apneja je poremećaj tokom spavanja kod kojeg vam se više puta prekine disanje tokom sna. Ove pauze u disanju obično traju između 10 i 20 sekundi i mogu da se ponove od 5 do 100 puta u toku sat vremena.

Nedostatak kiseonika tokom epizode apneje trgne vas i probudi. To znači da u toku noći više vremena provedete u laganom snu a manje u dubokom, obnavljajućem snu koji treba da vam pruži energiju i produktivnost u narednom danu.

Ovaj poremećaj može prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme, u nekim slučajevima čak i smrtonosne. Dakle, veoma je važno da problem shvatite ozbiljno i obavite lekarski pregled, kako bi ste proverili svoje zdraavstveno stanje.

Vrste apneja

Opstruktivna apneja je najčešća vrsta . Pojavljuje se kada se mišići koji podupiru meka tkiva u gornjim disajnim putevima opuste tokom spavanja i blokiraju normalan protok vazduha iz nosa u usta. To obično uzrokuje glasno hrkanje i prekinuto disanje.

Apneja

Centralna apneja je mnogo ređa i ona uključuje centralni nervni sistem. Pojavljuje se kada mozak privremeno prestane da šalje signale mišićima koji kontrolišu disanje. Često je uzrokovana osnovnim zdravstvenim stanjem a ljudi koji je imaju retko hrču.

Kompleksna ili mešana je redak oblik kombinacije predhodne dve apneje.

Simptomi

Samostalno prepoznavanje apneje u snu može biti veoma teško, jer se najistaknutiji simptomi javljaju samo kada spavate, zato je najbolje da partnera zamolite da proprati vaš ritam spavanja.

Glavni simptomi su glasno hrkanje, gušenje, dahtanje tokom sna, zatim pospanost i umor tokom dana, bez obzira koliko vremena provodite u krevetu. Ostali simptomi su buđenje sa suvim ustima i bol u grlu, jutarnja glavobolja, nemiran san, nesanica, buđenje zbog nedostatka vazduha i čest odazak u kupatilo tokom noći.

Kako razlikovati apneju u snu od običnog hrkanja?

Nije svako hrkanje znak da patite od apneje. Pa kako je onda prepoznati?

Najmerodavnije jeste to kako se osećate tokom dana. Obično hrkanje ne remeti kvalitet vašeg sna kao što je slučaj sa apnejom. Ako u toku dana ne patite od ekstremnog umora ili pospanosti verovatno je reč o običnom hrkanju.

Način zvuka vašeg hrkanja takođe pruža tragove. Ukoliko dahćete, gušite se i imate prekide disanja trebalo bi da posumnjate na apneju.

I obično hrkanje remeti san ne samo vas, već i vašeg partnera i zato treba da zakažete ORL pregled i ustanovite razlog vašeg problema.

Faktori rizika

Kod muškaraca se mnogo češće javlja apneja nego kod žena.

Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, naučna istraživanja su dokazala da je najizraženija u dobu između 50 i 60 godine.

Rizik od pojave apneje mnogo je veći kod ljudi koji imaju prekomernu težinu.

Pušači imaju tri puta veću verovatnoću da dobiju apneju u snu od nepušača.

Alergije i druga medicinska stanja koja uzrokuju začepljenje nosa, mogu doprineti pojavi apneje.

Centralna apneja je češća kod muškaraca iznad 65 godina starosti. Ona je veoma često povezana sa ozbiljnim stanjima poput bolesti srca, moždanim udarom, nekim neurološkim oboljenjima…

Zdravstvene posledice prouzrokovane apnejom

Hronični nedostatak sna uzrokovan apnejom može rezultirati dnevnom pospanišću, umorom, poteškoćom u koncentraciji, zaboravnošću i povećanim rizikom od pravljenja grešaka tokom dnevnih  aktivnosti.

Apneja utiče i na mentalno zdravlje.Može izazvati neraspoloženje i razdražljivost, kao i anksioznost i depresiju.

Takođe povećava rizik od drugih ozbiljnih zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa, pa i moždanog udara.

Upravo zato je bitno da proverite svoje zdravlje i pronađete uzrok problema. Redovnim kontrolama, kardiološkim pregledom možete preduprediti mnoga, po život opasna stanja.

koronarna bolest srca Lekarska ordinacija Nestorov 3

Nakon ispitivanja i procene opšteg zdravstvenog stanja, lekar će vas uputiti kod specijaliste koji će rešiti vaš problem i učiniti da živite kvalitetnijim životom.

 

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa važan su skrining zdravlja.

COVID-19, kako je novootkrivena bolest nazvana, predstavlja oboljenje koje pripada velikoj grupi virusa sa širokim spektrom delovanja.

Da je reč o ozbiljnoj bolesti potvrđuje i činjenica da skoro godinu dana njegovo dejstvo ne slabi. Naprotiv! Širom sveta vlada novi talas, koji donosi nove registrovane pacijente. Nažalost, mnogi od njih gube bitku sa korona virusom.

Osim brzog širenja i lakog prenošenja, situaciju dodatno komplikuje priroda bolesti. Naime, u samo par sati od blagih simptoma razvija se teška klinička slika, pa i smrtni ishod, pa ne čudi što oporavak od korona virusa može da traje od 2 nedelje do više meseci.

Koje preglede uraditi nakon tog perioda otkriva vam lekarska ordinacija Dr Nestorov.

Potvrda o preležalom korona virusu

Prvi korak u proveri zdravlja jeste potvrda da ste preležali korona virus. Ona se vrši testom na antitela kojim se utvrđuje imunološki odgovor tela. Odnosno, serološkim metodama analize krvi detektuje se prisustvo IgG antitela.

Laboratorijske analize

IgG antitela počinju da se stvaraju u drugoj nedelji bolesti, a najviši nivo dostižu oko 4. nedelje. Samim tim su jasan pokazatelj preležane infekcije, tj. da se pacijent nalazi u periodu rekonvalescencije.

Nedavna ispitivanja pokazala su da IgG antitela nestaju obično nakon 3 do 4 meseca, pa se smatra da toliko traje njihova zaštita od ponovne pojave bolesti.

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa kojim se provera stanje pluća

S obzirom da covid zahvata respiratorni trakt, izazivajući neretko upalu pluća i respiratornu insuficijenciju, pacijenti koji su ozdraveli mogu imati ozbiljne posledice bolesti. One se, pre svega, vide na jednom ili na oba plućna krila.

 

Da bi se utvrdile promene na njima lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa polaze od radiološke dijagnostike.

RTG snimak pluća u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov obavlja se pomoću specijalnog portabilnog aparata, tako da se rezultati odmah očitavanju, pa pulmolog može u toku istog pregleda da dijagnostifikuje oštećenja i uputi vas na lečenje. Preporučljivo je da se tada izvrši i merenje kapaciteta pluća – zapremine vazduha koju pacijent može da izduva iz pluća.

Lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa kao preventiva bolesti srca

Korona virus ostavlja posledice i na srce,  pa može da se javi miokarditis (upala srčanog mišića). Mada u česte probleme izazvane preležalom infekcijom spadaju i poremećaji srčanog ritma, nestabilna angina pektoris i infarkt miokarda.

Poremećaji srčanog ritma

Primećeno je da je krv pacijenata vrlo gusta, pa postoji rizik i od formiranja tromba. Zbog toga lekarski pregledi nakon preležanog korona virusa treba da obuhvate i kardiovaskularni skrining, posebno ako se javlja brzo zamaranje, osećaj nedostatka vazduha i nepravilan rad srca.

Kardiološki pregled u lekarsko ordinaciji Dr Nestorov obavljaju eminentni subspecijalisti kardiologije sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i VMA. On podrazumeva fizikalni pregled, merenja arterijskog krvnog pritiska, EKG srca sa , CDS – kolor dopler krvnih sudova vrata i ultrazvukom  srca sa doplerom.

problemi sa štitnom žlezdom

Borbu sa korona virus ste dobili, a sada je pravo vreme da proverite da li je ona ostavila posledice na vaše zdravlje.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti predstavljaju poremećaje koji nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene. To znači da imuni sistem, koji brani organizam od štetnih spoljašnjih uticaja, počinje pogrešno da posmatra delove tela kao strana. Zbog toga luči antitela koja napadaju zdrave ćelije.

Tačan razlog nastanka autoimunih bolesti nije utvrđen. Značajnu ulogu u njihovom razvoju ima genetika, mada i virusne i bakterijske infekcije, stres, štetne materije i starenje se svrstavaju u uzročnike. Pojedine su čak podstaknute drugim bolestima, dok se druge javljaju spontano.

Ono što je karakteristično za autoimune bolesti jeste da se ne ponašaju kod svih na isti način. Zavisno od toga da li napadaju jedan ili više organa dele se na specifične i sistematske. Specifične zahvataju samo jedan organ, a kod sistematskih imuni sistem napada više tkiva i organa.

Statistički podaci pokazuju da iz godine u godinu raste broj osoba kod kojih je dijagnostifokovana neka autoimuna bolest. Procenjuje se da se od 3 do 10 odsto svetske populacije suočava sa ovim problemom, pri čemu su žene mnogo sklonije razvoju, posebno pre nego što nastupi menopauza.

Do danas je registrovano preko 80 autoimunih bolesti. Lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam otkriva koje su najrasprostranjenije.

Autoimune bolesti koje zahvataju vezivno tkivo

Reumatoidni artritis je hronična bolest koja zahvata, pre svega, zglobove. Može se proširiti i na unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Kako počinje neprimetno, prvi simptomi se, obično, pripisuju drugim bolestima, a to su malaksalost, slabiji apetit, hronični umor. Jasni znak da je nastupio problem jeste kratkotrajna jutarnja ukočenost prstiju ruke i noge.

Drugi važan pokazatelj bolesti je bol. Najpre se javlja periodično, da bi vremenom postala trajna. Nju često prate i otoci u zglobovima, ali i potkožni čvorići, upala beonjače…

Multipla skleroza

Multipla skleroza spada u autoimune bolesti središnjeg nervnog sistema. Nažalost, ona je potpuno nepredvidiva. Ne samo da se različito manifestuje, već se i smenjuju različiti periodi oporavka i pojačavanja.

Autoimune bolesti

Ipak, primetno je da se prvo javljaju problemi sa vidom, odnosno dupla slika, mešanje crvene i zelene boje ili slepilo na jednom oku. Slede problemi sa koordinacijom i ravnotežom i slabost u mišićima. Njih može da zameni otežan govor, vrtoglavica, bolovi, trnci, svrab, kao i teškoće sa koncentracijom, pamćenjem i rasuđivanjem.

Najpoznatija specifična autoimuna bolest

Dijabetes tip 1 nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili kada stvoreni insulin ne može da se iskoristi. Što za posledicu ima povećanje nivoa glukoze u krvi. Bolest nastupa naglo, a prvi znak jeste preterana potreba za hranom i tečnošću, kao i učestalo mokrenje, zatim vid postaje zamagljen i gubi se osećaj u rukama i nogama, takođe pacijenti imaju tamniju kožu u predelu vrata i pazuha i česte probleme sa desnima.

Živeti sa dijabetesom tip 1 podrazumeva svakodnevno primanje injekcije insulina kako bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti, pa i pojava invaliditeta.

Autoimune bolesti koje napadaju tanko crevo

Celijakija je trajni poremećaj nepodnošljivosti na gluten. S obzirom da pokazuje čak 295 simptoma, opravdano se naziva “bolest sa hiljadu lica”. Karakteristični znaci su probavne smetnje, tj. česti gasovi, dijareja, nadutost i bol u stomaku. Prate ih nizak krvni pritisak, malaksalost, glavobolje i vrtoglavice.

Autoimune bolesti

Ova autoimuna bolest ostavlja traga i na koži, pa dermatitis, osip, crvenilo i ćureća koža mogu da ukažu na problem. Nije redak slučaj da se javi upala desni, anemija, ali i depresija i anksioznost.

Autoimune bolesti su kompleksne, pa njihovo dijagnostikovanje nije nimalo lako. Zato, ako ste primetili neki od navedenih simptoma javite se na vreme lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

 

Poremećaji srčanog ritma

Poremećaji srčanog ritma

Poremećaji srčanog ritma predstavljaju abnormalne otkucaje srca, pri čemu mogu da obuhvate abnormalnost jednog ili više parametara, kao što su regularnost udaraca, mesta na kojima potiču električni impulsi ili sekvenca aktivacije otkucaja srca.

Srce je, zapravo, dvofazna električna pumpa čija je glavna funkcija obezbeđivanje krvi i hranljivih materija čitavom organizmu. Svaki otkucaj srca kontrolisan je električnim impulsima koji prolaze kroz njega. Naime, početni električni impuls nastaje u pretkomorama, on pokreće srčanu pumpu u rad, te počinje proces upumpavanja krvi i cirkulacija kroz telo.

Poremećaji srčanog ritma

Pri normalnom radu ovi električni impulsi dolaze u redovnim intervalima. Ukoliko, pak, postoji neki poremećaj električnog sistema srca, kontrahovanje nije pravilno, pa dolazi do poremećaja srčanog ritma koje se naziva i aritmija.

Poremećaji srčanog ritma su široko rasprostranjen zdravstveni problem ljudi. Mnogi čak nisu ni svesni da ga imaju. Nažalost, oni spadaju u česte bolesti srca kod dece. Iako su ponekad bezopasni, ukoliko se na vreme ne krene sa lečenjem povećavaju rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara.

Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam skreće pažnju kako da prepoznate poremećaje srčanog ritma.

Aritmije su grupa oboljenja

Poremećaje srčanog ritma karakteriše ubrzan, usporen i/ili nepravilan rad srca, na osnovu toga vrši se i osnovna podela.

Normalan broj otkucaja srca se kreće između 60 i 100 u minuti. Broj otkucaja preko 100 u minuti se naziva tahikardija, a ispod 60 u minuti je bradikardija.

Takođe, mogu se podeliti prema nastanku. Ukoliko poremećaji srčanog ritma potiču iz komore nazivaju se ventrikularne aritmije, dok oni koji dolaze iz pretkomora su supraventrikularne aritmije. Zatim, se dele na atrijalne fibrilacije (treperenje pretkomora), ekstrasistole, Wolff-Parkinson-White sindrom

Posebno su opasne ventrikularna fibrilacija i ventrikularna tahikardija, jer brzo menjaju sposobnost srca. Na taj način sprečavaju da šalje dovoljnu količinu krvi u ostatak tela.

Zašto nastaju poremećaji srčanog ritma?

Koronarna bolest srca, slabost srčanog mišića, miokarditis, srčane mane, najčešće su bolesti srca koje dovode do poremećaja srčnog ritma.

Međutim, aritmije ne nastaju isključivo usled bolesti srca. Nije redak slučaj da ih izazovu bolesti pluća, centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti gastrointestinalnog trakta, kao i problemi sa štitnom žlezdom.

U razvoju poremećaja srčanog ritma i genetika igra važnu ulogu, mada su češće posledica načina života. Preterano konzumiranje kofeina, duvana, alkohola, pa i pojedinih lekova i stimulansa mogu da dovedu do njihovog nastanka.

Koji su simptomi aritmije?

Preskakanje ili lupanje srca može da ukaže na postojanje poremećaja srčanog ritma. Naročito ako ih prate drugi simptomi, kao što su gubitak daha, vrtoglavice i gubitak svesti, preterano zamaranje, bol u grudima i pri najmanjem naporu, u tom slučaju potrebno je da se javite lekaru.

Lekarska ordinacija Dr Nestorov ima vrhunski tim kardiologa, koji će nakon detaljnog ispitivanja postaviti preciznu dijagnozu i dati vam savete za lečenje. Kardiovaskularni skrining obuhvata kompletne laboratorijske analize, 24h holter EKG-a i 24h holter pritiska. Zatim, kolor dopler krvnih sudova vrata, utrazvučni pregled vrata i srca.

Poremećaji srčanog ritma

Preventiva je najbolji način očuvanja zdravlja, zato iskoristite popust od 54 odsto u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov kako biste na vreme detaljno proverili rad svog srca i krvnih sudova.

Hi, How Can We Help You?