Miomi – Uzroci nastanka i lečenje

Miomi

Miomi predstavljaju bolest ženskog genitalnog područja. U pitanju su benigni (dobroćudni) tumori glatke muskulature materice. U čak 95 odsto slučajeva formiraju se u unatrašnjem zidu materice.  Samo 5 odsto njih se razvija na grliću. Neretko se javljaju i na susednim organima.

Ovi tumori se mogu razviti kako iz ćelija mišićnog, tako i vezivnog tkiva. Obično su u grupama i veličina im varira od zrna pirinča, pa do dimenzija srednje lubenice, kada ispunjava celu trbušnu duplju.

Prema lokaciji u odnosu na miometrijum, tj. mišićni sloj materice, miomi se dele u 4 grupe. Intermuskularni se javljaju unutar miometrijuma. Subperitonealni se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice, a submukozni ispod sluznice unutrašnjeg sloja. Dok intraligamentni nastaju između širokih ligamenata materice.

Zašto nastaju miomi?

Tačan uzrok mioma nije potpuno utvrđen. Istraživanja su pokazala da se gotovo polovina javlja kod žena koje imaju porodičnu istoriju ove bolesti, pa možemo da kažemo da su naslednog karaktera. Mada prava uloga genetike nije jasno definisana, iako se sa sigurnošću zna da nastaju bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija.

Miomi

Najčešće se formiraju u generativnom periodu žene, odnosno od 35. do 50. godine, pa su pubertet i menopauza doba kada je njihova pojava veoma retka, što znači da su godine starosti još jedan faktor. Razlog za to jeste lučenje estrogena koje je najintenzivnije u ovom periodu, tako da stvara pogodno tlo ne samo za razvoj tumora, već i za njihov konstantni rast.

Takođe, rizik od nastanka mioma je veći kod žena koje nisu rađale ili dojile, kao i kod onih koje imaju problema sa gojaznošću. Dok se relativna opasnost smanjuje sa svakom trudnoćom.

Kako se prepoznaju miomi?

Bez obzira što svaka peta žena u svetu ima beningni tumor genitalnog područja, simptomi nisu izraženi, pa se u većini otkriva prilikom rutinskog ginekološkog pregleda.

Međumenstrualno krvarenje, kao i pojačano ili produženo menstrualno krvarenje i poremećaj ciklusa karakteristični su simptomi bolesti.

Miomi

Vremenom, svojim rastom pritiskaju okolne organe, pa dolazi bola, osećaja pritiska ili težine u dnu trbuha. Problemi prilikom mokrenja, poput nemogućnosti ili učestalog izmokravanja, mogu da ukazuju na postojanje mioma.

U netipične simptome spadaju česta glavobolja i vrtoglavica, brzo zamaranje, anemija, nadimanje stomaka, uporni zatvor.

Miomi i trudnoća

Nažalost, miomi utiču na začeće i razvoj ploda. Čine čak 10 odsto uzroka neplodnosti, pa njihovim odstranjivanjem gotovo polovina žena zatrudni relativno brzo.

Postojanje mioma za vreme trudnoće može da izazove prevremeni ili spontani pobačaj. I tokom samog porođaja moguće su komplikacije, jer pojačano krvare, što ugražava zdravlje trudnice, dovodeći je u životnu opasnost.

Lečenje mioma

Lečenje zavisi ne samo od veličine i lokacije mioma, već i od starosti pacijentkinje, broja porođaja, postojanja trudnoće ili je ona u planu…

Kod mioma malih dimenzija, koji ne pokazuju ekspanzivan rast, primenjuje se hormonalna terapija. Ona ima za cilj smanjenje mioma, kao i smanjenje debljine endometrijuma i redukciju krvarenja.

Veći miomi, koji su razvili komplikacije, zahtevaju hirurško lečenje. Pri čemu se može vršiti odstranjivanje samo mioma (miomektomija) ili cele materice (histerektomija).

S obzirom da se miomi najčešće otkrivaju prilikom kontrole, zakažite još danas redovni ginekološki i ultrazvučni pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.

 

Podelite ovaj sadržaj