Covid 19 i fizička aktivnost – Kada se preporučuje vežbanje nakon preležanog Covida?

Covid19 i fizička aktivnost

Covid 19 i fizička aktivnost? Mnogi su u nedoumici kada se, čak i ako se dobro osećaju, mogu vratiti vežbanju.

Pandemija Covida 19 mnoge nas je zatvorila u kuće. Ljudi su u strahu od fizičkog kontakta i čini se kao da se ceo svet zaledio ovih godinu dana.

Međutim,  osobama koje su preležale korona virus, još je teže vraćanje  životu i normalnim fizičkim aktivnostima. Sa druge strane, tu su i zdravstveni rizici, tako da je većina ljudi u nedoumici kada i na koji način mogu da počnu da vežbaju?

Kako da nastavite da živite normalno nakon Covida 19, otkriva vam lekarska ordinacija u Beogradu Dr Nestorov.

Benefiti fizičke aktivnosti

Većina ljudi koja se oporavi od infekcije korona virusom ima probleme sa kondicijom i brzim zamaranjem. Utoliko je teže obavljanje i svakodnevnih aktivnosti, a kamoli odlazak u teretanu i vežbanje.

Fizička aktivnost pozitivno deluje kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje ljudi. Postoje čak i dokazi da su ljudi koji su se slabije kretali i imali višak kilograma imali težu kliničku sliku Covida 19, koja se neretko završavala i smrtnim ishodom.

Pacijenti koji su imali blažu ili srednju i srednje tešku sliku često se pitaju “Kada ću moći da se vratim normalnom životu?” Nesumnjivo je da je oporavak dug i da vežbe treba uvoditi postepeno i pažljivo.

Covid 19 i fizička aktivnost – Koji su rizici?

Još uvek ne postoji dovoljno dokaza o tome da li i u kolikoj meri vežbanje pomaže ili odmaže u oporavku, ali su preliminarna istraživanja istakla nekoliko ključnih zabrinutosti.

Poremećaji srčanog ritma

Miaokarditis ili bolest srčanog mišića zabeležen je kod pacijenata koji su imali srednje tešku i tešku sliku Covida 19. Naime, nakon ispitivanja kod 60 % pacijenata pokazano je da su i nakon 72 dana od uspostavljanja dijagnoze i dalje imali trajno oštećenje miokarda.

Tromboemboličke komplikacije, poput plućne embolije, takođe su povezane sa Covidom 19.  Dugoročne posledice na kapacitet pluća još uvek nisu sa sigurnošću poznate, ali podaci iz 2003.godine (SARS COV), ukazuju na trajna oštećenja plućne funkcije obolelih i smanjen kapacitet pluća prilikom vežbanja.

Konačno primarni psihijatrijski fenomeni poput psihoza, posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznosti i depresije, zabeleženi su kod oporavljenih od Covid infekcije.

Na koji način se vratiti sigurno fizičkim aktivnostima?

Covid 19 i fizička aktivnost jesu spojivi nakon preležanog virusa, ali se vežbanju treba vratiti oprezno i postepeno.

Povratak aktivnostima poput šetnje od 500 metara za početak, bez osećaja zamora, mogla bi da usledi već posle dve nedelje nakon uspostavljanja dijagnoze. Na taj način ćete pokrenuti mišiće i ponovo postepeno vraćati snagu.

Nemojte previše forsirati svoje telo, jer mogu nastati trajne posledice. Nisu zabeleženi problemi samo kod težih bolesnika, već i kod mladih koji su imali blažu kliničku sliku i nakon preranog vraćanja fizičkoj aktivnosti završili su sa komplikacijama.

Najbolje je da se fizičkoj aktivnosti vratite dva meseca nakon oporavka i to sa pravilima 50/30/20/10. To znači vežbajte 50% prve nedelje, sledeće tri sa 30, 20, 10 %.  Na taj način za mesec dana bi ste trebali da se vratite uobičajenoj rutini i snazi tokom vežbanja.

Covid19 i fizička aktivnost

Čoveko telo je neverovatno izdržljivo i većina će se u formu vratiti vrlo brzo, međutim pre početka svakok vežbanja nakon kovida proverite svoje zdravlje.

Najpre je potrebno uraditi laboratorijsku dijagnostiku, kardiološki pregled i dopler krvnih sudova ruku i nogu. Svi lekarski pregledi nakon preležanon korona virusa dostupni su vam ordinaciji Dr Nestorov.

Čuvajte svoje zdravlje, ono možda nije sve, ali bez njega sve je ništa!

Podelite ovaj sadržaj