Spondiloza je skup degenerativnih promena na kičmenom stubu. One izazivaju deformacije na međupršljenskim hrskavicama i sklerotične promene kostiju.
Ranijih godina smatrano je da spondiloza pogađa samo starije osobe. Međutim, najnovija istraživanja su pokazala da od nje pate i mlađi. Naročito neaktivne osobe koje vode sedeći način života. Zato se danas navodi kao zdravstveni problem savremenog čoveka.
Na kom delu kičme se razvija spondiloza?
Okoštavanje može da zahvati bilo koji deo kičmenog stuba. U većini slučajeva javlja se u vratu i rameno-lopatičnom pojasu, kao i u donjem delu leđa. U skladu sa tim najčešće se dijagnostikuje spondiloza vrata i spondiloza kičme. Prema mestu nastanka razlikuju se 4 vrste.
Lumbalna spondiloza pogađa donji deo leđa i kičmenog stuba. Karakteriše je lokalizovan bol u donjem delu kičme koji se širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Bol se pojačava svakim pokretom i naprezanjem pri kašljanju, kijanju ili smejanju. Može se javiti i trnjenje nogu smanjen osećaj za dodir i slabost mišića nogu. Ponekad se razvijaju i problemi prilikom mokrenja i pražnjenja debelog creva.
Cervikalna spondiloza nastaje u vratnom delu kičme. Jasni simptom jeste bol u predelu vrata, ramena i ruku. Prate ga ukočenost vrata, tako da je otežano okretanje i savijanje vrata. Zatim, trnjenje ruku i česte glavobolje.
Torakalna spondiloza pogađa samu sredinu kičmenog stuba. Prepoznaje se po bolu koji otežava disanje i stvara osećaj utrnuća u predelu grudi.
Posebnu vrstu čini višestepena ili multisegmentalna spondiloza. Kod nje se degenerativne promene istovremeno razvijaju na različitim delovima kičme.
Koji su uzroci spondiloze?
Starenje je vodeći uzročnik spondiloze. Naime, tokom godina života diskusi postepeno gube tečnost, tj. smanjuje se želatinozno i fibrozno tkivo koje obezbeđuje elastičnost, čvrstinu i pokretljivost. Kao posledica toga pršljenovi se sužavaju, te nastaju koštani trnovi na krajevima. Oni, pak, pritiskaju korene živaca koji izlaze iz kičmene moždine.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je u porodici već registrovana.
Osim starenja i genetike, problem mogu da izazovu i drugi faktori. Pre svega, preterano „trošenje“ vratnih pršljenova usled ponavljanja određenih pokreta. Zbog toga u rizičnu grupu spadaju građevinski radnici i ljudi koji celokupno radno vreme provode sedeći za kompjuterom, ali i oni koji neprestano gledaju u telefon tako da im je vrat stalno savijen.
Kao uzročnici navode se i diskus hernija, dehitratacija diskusa, slaba elastičnost ligamenata, kao i povrede kičmenog stuba.
Pojavu spondiloze može da podstakne i gojaznost, jer kičma ne može da izdrži prekomernu telesnu težinu. Takođe, loše držanje tela koje je postalo navika predstavlja okidač.
Kako se dijagnostifikuje spondiloza?
Spondiloza se ne može u potpunosti izlečiti, ali se tegobe mogu ublažiti. Imajući ovo u vidu veoma je važno u što ranijoj fazi otkriti problem.
Dijagnoza se postavlja pregledom fizijatra. On uključuje uzimanje anamneze, fizikalni pregled i dodatne dijagnostičke procedure.
Na osnovu stanja i stepena pojave prepisuje se adekvatna terapija. Cilj lečenja je smanjenje simptoma, kao i poboljšanje elastičnosti i ukupne funkcionalnosti kičme i kičmenog stuba kako bi se sprečio nastanak komplikacija.
Nemojte čekati da bolovi u vratu ili leđima dovedu do drugih tegoba, već na vreme zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov. Ukoliko niste u mogućnosti da nas kontaktirate u toku radnog vremena na raspolaganju vam je online zakazivanje pregleda.