Alergijski rinitis se definiše kao hronično zapaljenje sluznice nosa. Nastaje dejstvom jednog ili više alergena.
Verovali ili ne, simptomi su bili poznati od davnina. Prvi tačan opis dao je persijski lekar Rhazes u 10. veku. Međutim, tek u narednim vekovima naučnici su se posvetili ispitivanju uzročnika. Tako je Charles Blackley 1859. identifikovao polen kao jedan od alergena. Dok je mehanizam dejstva utvrdio Clemens von Pirquet. Ovaj austrijski naučnik, ujedno, je i prvi upotrebio termin „alergija“ u svom radu.
Alergijski rinitis je najčešća hronična respiratorna bolest. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava više od 20 odsto ljudi širom sveta. Obično pogađa mlađe osobe. Mada se može javiti i u kasnijim godinama života.
Nažalost, iz godine u godinu raste broj registrovanih slučajeva, te se opravdano smatra globalnim zdravstvenim problemom.
Vrste alergijskog rinitisa
Prema dužini trajanja, alergijski rinitis u osnovi se deli na sezonski i stalni. Ova podela danas se smatra zastarelom. Nova klasifikacija razlikuje intermitentni i perzistentni oblik.
Intermitentni ima uglavnom sezonski karakter. To znači da je izazvan alergenima koji se pojavljuju sezonski. Tačnije, u skladu sa periodima cvetanja i otpuštanja polena. Najrasprostranjenija je alaergija na ambroziju. Druge biljke, kao i korov, takođe, mogu biti pokretači.
Ovaj oblik alergijskog rinitisa traje manje od 4 nedelje. Pri čemu se simptomi ispoljavaju manje od 4 dana u nedelji.
Kod perzistentnog oblika simptomi se pojavljuju više od 4 dana u nedelji i traju duže od 4 nedelje. Obično su u pitanju alergeni iz kućnih uslova koji su prisutni tokom cele godine. Prašina, grinje, buđ, duvan, životinjska dlaka, perje – najčešći su pokretači perzistentnog alergijskog rinitisa.
Kako nastaje alergijski rinitis?
Alergijska kijavica, kako se popularno naziva, nastaje usled poremećaja u funkcionisanju imunog sistema. Ako je imuni sistem preosetljiv, on će reagovati na alergene kao na štetne materije. Da bi zaštitio organizam počinje da proizvodi antitela za borbu protiv njih.
Alergijske reakcije se ne javljaju pri prvom kontaktu sa alergenima. Tada ih imuni sistem „pamti“ kao opasne. Ovaj proces je poznat kao senzibilizacija. U narednom kontaktu ih prepoznaje i počinje borbu protiv njih.
Proizvedena antitela podstiču ćelije na oslobađanje brojnih hemikalija, uključujući i histamin. Upravo je on zaslužan za pojavu tipičnih simptoma rinitisa.
Nije u potpunosti otkriveno zašto dolazi do alergijskog rinitisa. Odnosno, zašto telo neškodljive materije prepoznaje kao alergene. Ipak su utvrđeni faktori rizika.
Genetika igra važnu ulogu. Veća je verovatnoća da ćete razviti alergiju ako postoji istorija alergija u vašoj porodici.
U faktore rizika svrstava se i okruženje. Studije su pokazale da određene stvari mogu povećati šanse da dete razvije alergije. Na primer, odrastanje u kući u kojoj ljudi puše ili izloženost grinjama u mladosti.
Koji su simptomi alergijskog rinitisa?
Učestalo kijanje, čak po nekoliko puta uzastopno, zapušen nos i curenje vodenog sekreta jasni su znaci. Prate ih svrab i crvenilo nosa, postnazalno curenje, otežano disanje.
Mogu se javiti i crvenilo očiju, osećaj peckanja, suzenje očiju, otečeni kapci, ali i grebanje u grlu.
Alergijski rinitis utiče na normalno funkcionisanje. Ne samo da izaziva glavobolju, već i pad koncentracije i pojavu konstantnog umora. U nekim slučajevima može dovesti do komplikacija, kao što su nazalni polipi, upala sinusa, upala uha.
Ukoliko simptomi koji podsećaju na prehladu ne prolaze nekoliko nedelja, vreme je da posetite lekarsku ordinaciju Dr Nestorov.