Staračka nagluvost je čest problem ljudi koji su zašli u treće doba.
Sluh je jedno od 5 čula, koje nam pomaže da čujemo i prepoznamo zvuke iz okruženja. Pomoću njega učimo da govorimo, te zajedno sa vokalnim traktom čini osnovu za komunikaciju. Ujedno, ima važnu ulogu u snalaženju u prostoru i, generalno, u psihofizičkom razvoju.
Nažalost, čulo sluha može kod ljudi s godinama da oslabi. Istraživanja pokazuju da se sa ovim problemom suočava oko 30 odsto stanovnika starijih od 65 godina, dok je registrovan kod više od polovine starijih od 85 godina. U našoj zemlji nema tačnih podataka. Procenjuje se da oko 190.000 starijih građana Srbije ima problema sa sluhom, pri čemu više od 30.000 njih ima potpuni gubitak sluha.
S obzirom da staračka nagluvost narušava kvalitet života lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva potencijalne uzročnike.
Šta je staračka nagluvost?
Staračka nagluvost predstavlja progresivni, bilateralni simetrični gubitak sluha. Tokom godina ćelije u uhu slabe i počinju da pucaju. Samim tim dolazi i do opadanja sposobnosti da osoba čuje zvukove. Opadanje sluha je trajno, jer organizam ne može da stvori nove ćelije u uhu.
Presbiakuzija, kako se još naziva staračka nagluvost, se dešava postepeno i neprimentno. Najpre, dolazi do oštećenja u visokim tonovima, da bi vremenom zahvatilo i niže frekvencije tako da je otežano razumevanje govora, naročito u bučnim sredinama. Mada mnogi pacijenti ne čuju ni zvuk telefona ili kućnog zvona.
Slab sluh često prati zujanje u ušima različitog intenziteta (tinitus).
Zašto se javlja staračka nagluvost?
Tačan uzrok nije utvrđen, te se smatra da nastaje spletom više faktora. Obično je posledica promena u unutrašnjem uhu. U pojedinim slučajevima mogu je izazvati i promene u srednjem uhu, kao i u nervnim putevima koji vode slušne signale u mozak.
Iako mnogi pacijenti ističu da su i njihovi roditelji imali isti problem nije potvrđena genetska predispozicija za razvoj staračke nagluvosti. Zbog toga se kao uzročnik navodi moderan način života. Naime, visok stepen buke koji je karakterističan za gradove, kumulativna izloženost buci saobraćaja, buci na gradilištu, pa i slušanje glasne muzike, može kasnije da dovede do gubitka sluha.
U faktore koji utiču na slušni aparat svrstavaju se i loše životne navike, kao što je pušenje, ali i konstantni stres. Presbiakuzija se, takođe, vezuje za bolesti srca, dijabetes, kao i nedostatak nekih vitamina i minerala.
Kako se postavlja dijagnoza presbiakuzije?
Dijagnoza se postavlja otorinolaringološkim pregledom koji počinje uzimanje anamneze, odnosno razgovorom sa pacijentom kako bi lekar utvrdio simptome zbog kojih se javlja, ali i navike i istoriju drugih bolesti. Sledi klinički pregled, koji uključuje i audiometriju. Ova procedura predstavlja merenje sluha kojom se utvrđuje stepen oštećenja sluha.
S obzirom da staračka nagluvost dovodi do nepovratnog oštećenja sluha medikamenozna terapija nema učinka, već se tretman zasniva na rehabilitaciji slušanja kojom pacijent uči da sluša pomoću očuvanih ostataka sluha. Ukoliko ne postoje oštećenja u niskim frekvencijama nema potrebe za slušnom amplifikacijom. U protivnom, neophodna su slušna pomagala.
Nemojte da dozvolite da oštećeni sluh utiče na vaše pozne godine, već na vreme zakažite pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.