Analiza urina je pouzdana skrining metoda koja pruža važne podatke o stanju metabolizma i genitalno-urinarnog sistema. Zajedno sa krvnom slikom spada u najčešće laboratorijske analize.
Urin, tj. mokraća, predstavlja otpadnu tečnost koja je proizvod delovanja bubrega tokom procesa filtracije krvi. Samim tim njegov sastav zavisi od rada bubrega i sposobnosti da zadrži supstance koje su esencijalne za metabolizam, a da izluči višak nepotrebnih supstanci.
S obzirom da bubrezi filtriraju toksine iz našeg krvotoka, a sav višak odlazi kroz mokraću, analizom se mogu otkriti problemi sa ovim organima. Takođe, značajna je za otkrivanje urinarne infekcije, metaboličnih problema sa pojavom dijabetesa ili bolestima jetre, kao i drugih bolesti.
Analiza urina obuhvata sagledavanje fizičkih i hemijskih karakteristika, hemijsku analizu i mikroskopski pregled.
Analiza karakteristika urina
Najpre se procenjuje izgled urina. U normalnim slučajevima, urin je bistre boje, dok zamućeni ukazuje na povećani broj leukocita, odnosno na neki zapaljenski proces, kao i na prisustvo bakterija ili gljivica.
Prirodno, boja urina je žuta, pri čemu se kreće od svetlih do tamnih nijansi. Boja se može promeniti usled uzimanja nekih lekova, vitamina, pa i namirnica. Ukoliko je urin tamnosmeđe boje povećan je broj bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Crveni urin se javlja usled povećanog prisustva hemoglobina, koji može biti posledica peska ili kamena u bubregu, ali i oštećenje mokraćnih kanala i bešike.
Relativna gustina (težina) daje informaciju o tome koliko je urin koncentrovan. Koncentracija zavisi od količine soli i vode koja se unosi u organizam, kao i od funkcije bubrega. Vrednost bi trebalo da se kreće od 1,012- 1,025. Povećana gustina može nastati zbog dehidracije usled povišene temperature, dijareje i povraćanja. Mada može biti povezana i sa dijabetesom, hipertenzijom, poremećajem funkcije hormona nadbubrežne žlezde i oštećenjem bubrega.
Prosečna pH vrednost urina se kreće u intervalu od 4,6 do 8,0 zavisno od ishrane. Naime, veći unos mesa i proteina stvara kiseliji urin, a vegetarijanska ishrana dovodi do alkalne sredine.
Hemijska analiza urina
Ovaj deo analize najčešće obuhvata određivanje proteina, šećera, ketonskih tela, urobilinogena, bilirubina i nitrita.
Nalaz urina na proteine treba da bude negativan. U protivnom, neophodna je dalja dijagnostika. Jedino je pozitivna vrednost dozvoljena u trudnoći ili pri povećanoj fizičkoj aktivnosti.
Iako je glukoza (šećer) normalno prisutna u krvi, pozitivan rezultat u urinu nije dobar, jer ukazuje na dijabetes.
Ketonska tela se javljaju zbog nepotpune razgradnje masti. Baš kao i glukoza njihovo prisutsvo ukazuje na šećernu bolest, ali može biti i posledica rigorozne dijete.
Kod zdravih osoba u urinu nema bilirubina i urobilinogen. Ukoliko je nalaz pozitivan postoje oštećenja jetre ili žuči. Dok prisustvo nitrita je indikator bakterija u urinarnom traktu.
Sedimentacija
Analiza urina podrazumeva i pregled sedimenta. Odnosno, eritrocita, leukocita, cilindra, epitelnih ćelija, bakterija, gljivica, kristala i sluzi.
Vrednosti eritrocita iznad normalnih ukazuju na krvarenje iz bilo kog dela uro-genitalnog trakta, a leukocita na zapaljenski proces i infekciju, te je preporučljivo da se uradi i urinokultura.
Pozitivan nalaz na cilindre se vezuje za hronična oboljenja bubrega, dok bakterija i gljivica na urinarnu infekciju.
Manji broj epitelnih ćelija nalazi se normalno u urinu. Ove ćelije prekrivaju ceo uro-genitalni trakt, postepeno se ljušte i izbacuju urinom. Međutim, veće vrednosti ukazuju na zapaljenske procese mokraćnih puteva. Kristali se, takođe, nalaze u određenim granicama u urinu. Ukoliko dođe do povišenih vrednosti postoji opasnost od stvaranja kamenca. Prisustvo sluzi nema veći dijagnostički značaj.
Kompletnu analizu urina, kao i druge laboratorijske analize, možete uraditi u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.