Gastroenteritis predstavlja upalu sluznice želuca, tankog i debelog creva.
Iako je poznat od davnina, termin je prvi put upotrebljen 1825. godine. Pre tog vremena, bio je opšte poznat kao tifusna groznica ili „kolera morbus“, dok se danas popularno naziva stomačni grip.
Istraživanja pokazuju da se u proseku godišnje sa tegobama gastroenteritisa suoči od 3 do 5 milijardi ljudi širom sveta. Obično pogađa decu, ali i odrasle stanovnike zemalja u razvoju. U najsiromašnijim zemljama često dovodi do smrtnog ishoda. Prema statističkim podacima zabeleženo je i do 1,3 miliona smrtnih slučajeva godišnje kod dece mlađe od 5 godina.
U razvijenim zemljama, takođe, je široko rasprostranjena. Nalazi se na drugom mestu, odmah iza prehlade.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva uzročnike i simptome.
Šta izaziva gastroenteritis?
Virusi su glavni uzročnici upale sluzokože želuca i creva. Vodeći među njima su norovirusi koji se prenose zagađenom vodom i hranom. Veoma brzo se šire, posebno među ljudima u zatvorenim prostorima.
Rotavirusi i adenovirusi su najšćešći izazivači gastroenteritisa kod dece. Pogađaju decu mlađu od 2 godine, pa i bebe, dok na odraslima imaju slabije dejstvo.
Gastroenteritis mogu da pokrenu i bakterije. Pre svega, salmonela, ešerihija koli, klostridija, šigele i kampilobakterije. U uzročnike se svrstavaju i pojedini paraziti, kao i određeni lekovi. Nije redak slučaj da je upala izazvana hemijskim toksinama, pa i biljnim supstancama.
Pored zagađene vode i hrane, gastroenteritis se može preneti i bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, korišćenjem prljavog pribora, lošom higijenom ruku, kao i fekalno-oralnim putem.
Koji su simptomi upale sluzokože želuca i creva?
Tegobe se javljaju naglo, jedan ili 2 dana nakon zaražavanja. Njihov intenzitet zavisi od količine unetih mikroorganizama koji su uzročnici upale, ali i od imunog sistema osobe.
Vodena dijareja i bolovi u stomaku ili grčevi su karakteristični znaci. Prate ih osećaj nadutosti, mučnina i povraćanje. Mogu se javiti i bolovi u mišićima, glavobolja, drhtavica, slab apetit. Kod trećine obolelih prisutna je i visoka telesna temperatura – iznad 39 °C.
Simptomi obično traju dan ili dva. Mada kod dece mogu trajati i do 10 dana.
Kako se leči gastroenteritis?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih analiza. Pri čemu se vrši bakteriološki, virusološki, parazitološki i mikološki pregled stolice, krvi, kao i serološki testovi.
S obzirom da gastroenteritis dovodi do dehidracija nadoknada tečnosti i elektrolita je ključni deo lečenja. Bebe, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom u većem su riziku od pojave teže dehidracije, te neretko je potrebna intravenozna nadoknada tečnosti.
Mirovanje i dijatetski režim, tj. lagana ishrana bazirana na tostu, krekerima, pirinču, krompiru i supi, uz izbegavanje masnih, slatkih ili začinjenih jela, se podrazumeva.
Ukoliko su uzročnici bakterije terapija obuhvata i upotrebu antibiotika, a kod parazita primenjuju se antiprotozoalna i antihelmintska sredstva.
Nemojte da dozvolite da upala sluzokože želuca i creva dovede do ozbiljne dehidracije, već sa pojavom prvih simptoma potražite pomoć u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov. Ukoliko niste u mogućnosti da pozovete u toku radnog vremena, na raspolaganju vam je online zakazivanje pregleda putem našeg zvaničnog sajta.