Pregled vaskularnog hirurga predstavlja specijalistički pregled koji ima za cilj prevenciju, dijagnostiku i lečenje oboljenja krvnih sudova, tj. arterija i vena. Pri čemu ne obuhvata krvne sudove glave i vrata, kojim se bavi neurohirurgija i krvne sudove srca, kojim se bavi kardiohirurgija.
Krvni sudovi imaju važnu ulogu u snabdevanju hranljivih materija svih organa. Arterije nose krv bogatu kiseonikom od srca, dok vene vraćaju krv, osiromašenu kiseonikom, u srce. Zajedno čine ključne puteve vaskularnog sistema čoveka.
Ukoliko ne postoji adekvatna prohodnost krvi kroz njih, tj. kroz vaskularni sistem, telo ne može normalno da funkcioniše. Što za posledicu može imati ozbiljne komplikacije po zdravlje, pa i fatalni ishod.
Kada je neophodan pregled vaskularnog hirurga?
Vaskularna oboljenja mogu biti akutna i hronična. Akutna nastaju naglo, dok se hronična postepeno razvijaju. Bez obzira na prirodu toka bolesti, postoje znaci koji ukazuju da je potrebno da zakažete pregled vaskularnog hirurga. Najčešće su to jasno vidljive proširene vene, ali i bol ili grčevi u rukama ili nogama koji se javljaju tokom određenih aktivnosti ili u određenom položaju. Nije redak slučaj da je bol noću toliko intenzivan da remeti san.
Pojava rana na stopalima ili prstima koje sporo zarastaju, takođe, predstavlja indikaciju za ovaj pregled. Zatim, oticanje ruku ili nogu, promena boje ili temperature kože. Vaskularnom hirurgu je potrebno da se javite i ako gubite na težini i imate bol nakon uzimanja obroka, kao i ako postoje prolazni ataci ishemije mozga (TIA).
Redovni pregled vaskularnog hirurga je obavezan za pacijente koji su imali moždani udar, koji boluju od dijabetesa i onima koji imaju istoriju vaskularnih bolesti. Preporučuje se i kao vid prevencije gojaznim osobama, pušačima, ljudima sa povišenim krvnim pritiskom i sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida u krvi.
Kako izgleda pregled vaskularnog hirurga?
Prvi deo čini uzimanje anamneze. Kroz razgovor sa pacijentom lekar saznaje trenutne tegobe, dosadašnje bolesti, životne navike, pa i porodičnu istoriju sličnih bolesti.
Nakon toga sledi fizikalni pregled, koji obuhvata inspekciju, palpaciju i auskultaciju. Inspekcijom se vrši pregled kože kako bi se utvrdilo postojanje promena, zadebljanja, deformacije noktiju, ulceracija, atrofije mišića. Palpacijom se ispituje temperatura kože na kritičnim regijama, bolna osetljivost na dodir i stanje otoka. Procenjuje se kapilarno punjenje, da li postoji valvularna inkompetencija, insuficijencija perforantnih vena…
Auskultacija predstavlja slušanje kojim se otkrivaju šumovi na određenim tačkama, a po potrebi se vrši i merenje obima gornjih i donjih ekstremiteta na simetričnim mestima.
U pojedinim slučajevima za postavljanje dijagnoze neophodni su dodatni pregledi, pre svega kolor dopler krvnih sudova. Ovom metodom meri se protok krvi kroz krvne sudove vrata, ruku ili nogu. Na taj način se mogu otkriti suženja krvnih sudova, ali i njihova proširenja.
Da li potrebna priprema za pregled vaskularnog hirurga?
Pregled vaskularnog hirurga je potpuno bezbolan i neinvazivan. Traje oko pola sata, osim kada su u pitanju složena stanja kod kojih je neophodno obaviti dodatne dijagnostičke procedure. Specijalna priprema za ovaj pregled nije potrebna, jedino je neophodno da ponesete raniju dokumentaciju bolesti, ako je imate.
Ukoliko se suočavate sa nekim od navedenih simptoma ili spadate u rizičnu grupu zakažite na vreme pregled vaskularnog hirurga u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.