Otorinolaringološki pregled predstavlja pregled lekara specijaliste otorinolaringologije u cilju dijagnostikovanja, praćenja i primene odgovarajuće terapije kod bolesti uha, nosa i grla.
Verovali ili ne, ovo je jedan od najstarijih pregleda u medicini. Istorijski podaci pokazuju da su obavljani još u Starom Egiptu 1.500. godine pre Nove ere. Temelje za razvoj postavili su grčki lekari. Tako je Hipokrat istraživao infekcije uha, a Aristotel je razvio teoriju o slušanju.
Prvi zvanični zapisi o pregledima iz ove oblasti pojavili su se u 16. veku. Da bi se značajan pomak dogodio 3 veka kasnije, kada su engleski lekar Benjamin Ebbington i španski profesor muzike Manuel Garcija razvili aparate koji su olakšali izvođenje otorinolaringološkog pregleda.
Kada je potreban otorinolaringološki pregled?
Tegobe vezane sa uhom, grlom i nosem, koje traju duži period zahtevaju pregled otorinolaringologa. Tu, pre svega, spada upala uha, ali i bol i zapušenost uha nepoznatog uzroka, kao i često curenje iz uha ili začepljenje ušnog kanala (cerumen).
Otorinolaringološki pregled je neophodan i kod promena u sluhu, kako pojave nagluvosti (surditas), tako i zujanja u ušima (tinitus).
Najčešći problemi sa grlom zbog kojih se pacijenti javljaju otorinolaringologu su hronični kašalj, bolno i otežano gutanje, pečenje u grlu, promene na sluznici usne duplje, teškoće u disanju zbog laringealnog uzroka, promene u glasu, poput promuklosti ili piskavosti koja traje duže.
Otežano disanje na nos, curenje iz nosa i kijanje su tipične tegobe vezane za nos. Gubitak čula mirisa, krvarenje iz nosa, hrkanje i apneja, takođe, su indikacije za ovu vrstu pregleda.
Specijalisti otorinolaringologije potrebno je da se jave i osobe koje imaju problema sa sinusima, neobjašene vrtoglavice ili su primetili na licu ili vratu kvržicu koja se vremenom povećava.
Kako izgleda otorinolaringološki pregled?
Prvi korak čini uzimanje anamneze. Na osnovu razgovora lekar će saznati tegobe zbog kojih se pacijent javio, kao i prethodna oboljenja, porodičnu istoriju bolesti, pa i način života, uključujući ishranu, navike pušenja, konzumiranja alkohola, fizičku aktivnost, vrstu posla.
Nakon anamneze obavlja se fizički pregled palpacijom. Odnosno, lekar opipavanjem vrata isključuje prisustvo sumnjivih otoka. Zatim pristupa detaljnom pregledu uha, grla i nosa specijalnim instrumentima.
Metodom laringoskopije, pomoću spatule i laringelanog ogledalca vrši se pregled usne duplje i ždrela. Na taj način se utvrđuje stanje sluznice usne duplje, jezika, mekog nepca, krajnika i glasnih žica. Može se uočiti i prisustvo upale, suženja, stranog tela u grlu, polipa, otoka ili nekih drugih promena na glasnim žicama. Za stanje dubljih struktura koristi se fiberendoskop.
Pregled uha (otoskopija) obavlja se ušnim levkom ili otomikroskopom, koji omogućava proveru prohodnosti spoljašnjeg slušnog kanala, prisustvo sadržaja (cerumena ili stranog tela), kao i funkciju i morfologiju bubne opne. Ukoliko se pacijent javio zbog tinitusa proverava se i stanje ravnoteže.
Korišćenjem rinoskopa obavlja se pregled unutrašnjosti nosa, paranazalnih sinusa i nazofarinksa. Njime se utvrđuje prohodnost nosnih kanala, prisustvo stranog tela, stanje nosne pregrada, ali i prisustvo upale ili alergije.
Da li je potrebna priprema za pregled?
Ne postoje posebna pravila kojih se treba pridržavati pre ORL pregleda. Preporučuje se jedino da ponesete dokumentaciju o prethodno obavljenim pregledima i laboratorijskim analizama, ukoliko postoje.
Ukoliko imate problema sa nosem, grlom ili uhom, zakažite pregled otorinolaringologa u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.