Trombofilija je stanje pri kome krv ima povećanu tendenciju ka stvaranju krvnog ugruška (tromba).
Krvni ugrušci se formiraju stalno u telu čoveka. Oni sprečavaju prekomerno krvarenje kada je krvni sud povređen. Ujedno, zaustavljaju prodor bakterija kroz ranu i omogućavaju njeno brže zarastanje. Naime, nakon povrede krvni sudovi postaju uži. Na taj način smanjuje se protok krvi do povređenog tkiva i ograničava gubitak krvi. U procesu regeneracije telo samo rastvara krvni ugrušak.
Međutim, ponekad krvni ugrušci nastaju i kada nije došlo do povrede, a povećana tendencija za njihovo formiranje dodatno predstavlja problem.
Iako trombofilija nije bolest, ne treba je zanemariti, jer tromb može da ima i fatalni ishod.
Stečena i nasledna trombofilija
Stečenu trombofiliju izazivaju određene bolesti koje su se javile tokom života. Mada pokretači mogu biti i životne navike. Najčešći uzročnici su fosfolipdni sindrom, tj. prisustvo lupus antikoagulansa, anti-kardiolipinskih antitela, anti- beta-2-glikoprotein antitela. Zatim, autoimune bolesti, trudnoća, povišen nivo homocisteina usled nedostatka vitamina B12, kancer, kao i bolesti koštane srži kod kojih se prekomerno stvaraju određene krvne ćelije (mijeloproliferativne bolesti).
Prekomerno pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, takođe, se svrstavaju u uzročnike trombofilije.
Urođena trombofilija nastaje usled genskih mutacija. Najčešće su to mutacije gena za Faktor V Lajden, mutacije gena za MTHFR, mutacije gena za protrombin, mutacije u genu za PAI, kao i nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C ili nedostatak proteina S.
Iako imaju nasledni karakter ne znači da će se problem ispoljiti. Ipak, osobe koje imaju genetsku predispoziciju za ovu vrstu trombofilije moraju da izbegavaju faktore koji podstiču stvaranje tromba.
Koji su simptomi trombofilije?
Trombofilija obično ne pokazuje simptome. Oni se ispoljavaju tek kada dovede do krvnog ugruška, koji se može formirati u arterijama ili venama.
Prepoznatljivi znaci venske tromboze su bolovi i otoci u donjim ekstremiteta, jak bol u predelu koji je zahvatio tromb, toplija koža u predelu krvnog ugruška, crvenilo na koži. Prate ih glavobolja, stomačne tegobe, otežano disanje, bol u grudima.
Trombofilija u trudnoći
Drugo stanje samo po sebi povećava rizik od nastanka tromba. Međutim, ukoliko već postoji trombofilija mogući su problemi sa začećem, ali i spontani pobačaji.
Postoji opasnost i od intrauterinog zastoja rasta i intrauterine smrti ploda. Razlog tome jesu sitni trombovi koji dovode do začepljenja krvnih sudova posteljice tako da plod više ne dobija hranjive materije.
Istraživanja su pokazala vezu trombofilije sa preeklampsijom. U pitanju je stanje koje karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja nekog drugog organa, najčešće jetre ili bubrega.
Imajući u vidu težinu komplikacija, savetuje se trudnicama da se testiraju na urođene i stečene trombofilije.
Dijagnostifikovanje trombofilije
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, uzimanja anamneze i laboratorijske analize, odnosno testova koagulacije, vitamina B12, Homocisteina, Amtritrombina, Proteina C i S.
Terapija zavisi, pre svega, od tipa trombofilije, ali i godina starosti, telesne težine, načina života, istorije bolesti.
Ukoliko postoji genetska predispozicija za trombofiliju ili spadate u rizičnu grupu, zakažite na vreme preventivni pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.