Endokarditis predstavlja zapaljenje unutrašnjeg sloja srca, tj. endokarda, koji obavija kompletnu unutrašnjost srca i srčane zaliske (valvule).
Bolest je registrovana još u 16. veku. Naime, kliničku sliku prvi je opisao Jean Francois Fernel u svojoj knjizi Medicini 1554. godine. Njegov rad nastavio je Lazaire Riviere 6 decenija kasnija, da bi 1815. godine britanski lekar Joseph Hodgson prvi opisao embolijske komplikacije infektivnog endokarditisa. Šezdeset godina nakon Hodgsonovog zapažanja Theodor Klebs je prvi istakao da endokarditis ima mikrobno infektivno poreklo, ali je tek 1885. godine Sir William Osler sveobuhvatno dokumentovano do tada poznato znanje o ovoj bolesti.
Endokarditis spada u retke bolesti srca. Statistički podaci pokazuju da pogađa 3 do 7 osoba na 100.000. Ipak, ne treba je zanemariti, jer je reč o ozbiljnom oboljenju. Ne samo da oštećuje srce, već može da dovede do ozbiljnih komplikacija, kao što su srčana slabost, miokarditis, perikarditis, pa i do smrtnog ishoda.
Imajući ovo u vidu privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vas upoznaje sa faktorima rizika.
Zašto nastaje zapaljenje endokarda?
Endokarditis je posledica infekcije. Što znači da su vodeći uzročnici bakterije. Mada mogu biti i gljivice, kao i drugi mikroorganizmi. Oni su normalni deo flore naših usta, grla ili nekih drugih delova tela. Neretko u organizam ulaze putem stomatoloških intervencija, poput vađenja zuba. Zatim tokom pranja zuba i žvakanja hrane, posebno kod osoba koje pate od upale desni. Takođe, mogu se preneti iz drugih rana na koži ili iz creva koja su pod upalom.
Ukoliko je imuni sistem jak neće izazvati probleme. U protivnom, mogu putem krvotoka dospeti do srca. Obično su u većem riziku od oboljevanja osobe koje već imaju srčane probleme, naročito oštećene srčane zaliske, urođene srčane mane ili ugrađen pejsmejker. Češće se javljaju i kod intravenskih narkomana i ljubitelja pirsinga i tetovaža.
Koji su simptomi endokarditisa?
Zavisno od uzročnika infekcije varira intenzitet simptoma. Obično se endokarditis manifestuje u vidu groznice, povišene telesne temperature, umora, glavobolje, prekomernog znojenje, naročito noću. Prate ih bolovi u mišićima ili zglobovima, kratak dah, bol u grudima, otoci nogu i trbuha, pojava krvi u mokraći, kašalj.
Mogu se javiti i promene na koži. Odnosno crvene mrlje na tabanima ili dlanovima, ispod kože prstiju na rukama i nogama, kao i u beonjačama i ustima.
Kako se dijagnostifikuje endokarditis?
Na osnovu anamneze rade se laboratorijske analize krvi kako bi se identifikovale sve bakterije koje se nalaze u krvotoku.
Za definitivnu dijagnozu radi se EKG (elektrokardiogram) koji pokazuje da li nešto utiče na električnu aktivnost vašeg srca, dok ultrazvuk srca (ehokardiogram) pokazuje specifične promene u unutrašnjosti srca.
Ukoliko je potrebno vrši se i rendgenski snimak grudnog koša kojim se provera da li se infekcija proširila na pluća. U slučaju da postoje naznake da se infekcija proširila na vaš mozak ili druge delove tela obavlja se CT ili MRI.
Pravovremeno otkriveno zapaljenje unutrašnjeg sloja srca uspešno se leči antibioticima. Zato je važno da već sa prvim primetnim simptomima zakažete pregled kardiologa u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.