Kardiomiopatija predstavlja skup bolesti srčanog mišića kojima nije prethodilo autoimunsko ili inflamatorno oboljenje srca.
Javlja se kada se zidovi srčanih komora rastegnu i zadebljaju što utiče na normalno funkcionisanje, tj. na sposobnost srca da pumpa krv kroz telo. Kao posledica toga dolazi do slabljenja srca, a neretko nastaju i poremećaji srčanog ritma. Teži slučajevi mogu dovesti do otkazivanja srca.
Imajući ovo u vidu lekarska ordinacija Dr Nestorova vam otkriva kako da prepoznate kardiomiopatiju.
Vrste kardiomiopatija
Prema morfološkim i funkcionalnim promenama na miokardu kardiomiopatija može biti dilatativna, hipertrofična, restriktivna i aritmogena.
Dilatativna je najčešći tip kardiomiopatije. Pogađa levu komoru koja se širi tako da ne može efikasno da pumpa krv iz srca. Može se javiti u svim generacijama, ali u većini slučajeva je registrovana kod pacijenata srednjih godina i to muškog pola.
Hipertrofična kardiomiopatija nastaje usled zadebljanja srčanog mišića, naročito dela glavne komore. Zbog toga je otežano pumpanje dovoljnih količina krvi do organa i tkiva. Ovaj tip spada u bolesti srca kod dece, pri čemu je obično genetski određen.
Restriktivnu kardiomiopatiju karakteriše rigidnost zidova komora srca. S obzirom da je srčani mišić nedovoljno elastičan ne može pravilno da se puni krvlju, pa dolazi do nakupljanja tečnosti u delovima tela, poput nogu, stomaka, pluća… Ovo je najređa vrsta, a može se pojaviti u bilo kom uzrastu. Ipak, najčešće pogađa starije ljude.
Aritmogena je izazvana mutacijom jednog ili više gena koji formiraju ožiljno tkivo. Javlja se veoma retko, ali dovodi do aritmija te je ne treba zanemariti.
Zašto nastaje kardiomiopatija?
Kardiomiopatija je idiopatska bolest. Što znači da su mnogi uzroci nepoznatog porekla. Mada mogu biti i nasledni ili stečeni.
Oštećenje srčanog mišića koje je izazvala koronarna bolest srca ili srčani udar je vodeći uzročnik. U faktore se ubrajaju i dugotrajna hipertenzija i dugotrajno ubrzani otkucaji srca. Zatim, dijabetes, gojaznost, problemi sa štitnom žlezdom, kao i bolesti koje mogu da prouzrokuju oštećenje srca – sarkoidoza, hemohromatoza, amiloidoza.
Baš kao miokarditis, tako je i kardiomiopatija izazvana virusima, te je poslednje 2 godine česta komplikacija obolelih od kovida.
Nedostatak osnovnih vitamina ili minerala, naročito vitamina B1 i pojedini lekovi koji se koriste za hemoterapiju, takođe, spadaju u rizične grupe. Ovo oboljenje je čest pratilac alkoholizma i narkomanije.
Koji su simptomi kardiomiopatije?
U početku bolest ne pokazuje jasne simptome, da bi se vremenom pojavili karakteristični znaci kardiomiopatije. To su, pre svega, ubrzani otkucaji srca, lupanje u grudima, nelagodnost ili pritisak u grudima i otežano disanje ne samo pri naporu, već i u stanju mirovanja. Prate ih umor, opšta slabost, vrtoglavice, nesvestice, suv kašalj.
Usled nakupljanja tečnosti mogu se javiti i problemi sa oticanjem nogu, gležnjeva i stopala, kao i nadutost trbuha i naglo dobijanje na težini, bez obzira što je apetit smanjen.
Kardiomiopatija se manifestuje i otežanom sa koncentracijom i povećanim osećajem pospanosti.
Ukoliko se ne leči tegobe se pogoršavaju, dovodeći do komplikacija. Zato je veoma važno da odmah po pojavi prvih simptoma zakažete pregled u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.