Hronični bronhitis je virusna ili bakterijska infekcija respiratornog trakta koja izaziva zapaljenske procese na bronhijama i trahejama, dovodeći do povećane sekrecije i kašlja. Za razliku od akutnog, koji prestaje nakon 2 nedelje, hronični oblik traje najmanje 3 meseca tokom 2 uzastopne godine.
Postoje 3 oblika bolesti. Obični hronični bronhitis (Bronchitis chronica simplex) karakteriše sluzav sadržaj. Kod hroničnog mukopurulentnog bronhitisa (Bronchitis chronica mucopurulenta) dolazi do trajnog ili ponavljajućeg iskašljavanja gnojnog ispljuvka, dok hronični opstruktivni bronhitis (Bronchitis chronica obstructiva) se javlja pri opstrukciji protoka vazduha kroz disajne puteve. U pitanju je ozbiljna bolest koja narušava kvalitet života, a kod tri četvrtine bolesnika i radnu sposobnost.
Hronični bronhitis je široko rasprostranjena bolest. Procenjuje se od nje boluje oko 100 miliona ljudi širom sveta.
Imajući ovo u vidu privatna lekarska ordinacija Dr Nestorov vam otkriva simptome i rizike oboljevanja.
Zašto nastaje hronični bronhitis?
Hronični bronhitis se razvija iz akutnog oblika ili kao posledica hronične iritacije sluzokože traheje i bronhija alergenima. Najčešće je to duvanski dim, što potvrđuje i podatak da su 90 odsto pacijenata pušači.
U izazivače spadaju i štetni gasovi usled atmosferskog zagađenja, ali i velika izloženost organskim ili neorganskim prašinama. Zbog čega veću sklonost ka oboljevanju imaju rudari, radnici u livnicama, predionicama pamuka… Takođe, rizik od pojave je veći kod osoba koje su se u detinjstvu suočavale sa čestim respiratornim infekcijama.
Istraživanja su pokazala da za nastanak hroničnog bronhitisa važnu ulogu ima i genetika. Kao faktor navodi se i starost, jer se najčešće sreće nakon 5. decenije života. Mada na razvoj utiče i pol. Naime, između 20 i 25 odsto odraslih muškaraca pati od tegoba ove bolesti.
Kako prepoznati hronični bronhitis?
Napadi kašlja koji traju duže od 2 nedelje karakteristični su znak hroničnog oblika bronhitisa. Iz godine u godinu se pogoršavaju tako da su periodi intenzivniji i sa sve više sluzi i gnoja. Ispljuvak pri iskašljavanju je vidno sluzav, gust. Ukoliko je došlo do erozije sluznice primetna je i krv u ispljuvku.
Kašalj prati osećaj nedostatka vazduha tj. dispneja. Ona je posledica suženosti disajnih puteva. Zatim nastaje teskoba u grudima i šištanje u plućima (vizing). Ovi simptomi su najviše izraženi u jutarnjim satima, pre iskašljavanja sekreta.
Pacijenti sa hroničnim bronhitisom pate i od malaksalosti, hroničnog umora, brzog zamaranja, čak i pri laganom hodu, te brzo ostaju bez daha.
Da li je hronični bronhitis opasna bolest?
Iako je rak pluća jedna od najsmrtonosnijih bolesti, koja u toku godine odnese oko 1,6 miliona života, ni hronični bronhitis ne treba olako shvatati. Naročito ako se zna da se nalazi na 4. mestu prema smrtnosti.
Ukoliko se bolest ne leči, može da izazove trajno smanjivanje koncentracije kiseonika u krvi. Kao posledica toga nastaje plućna hipertenzija, bolesti srca, pa i otkazivanje rada srca.
Nažalost, mnogi ljudi nisu svesni da pate od hroničnog bronhitisa, već se lekaru javljaju tek kada nastupe komplikacije. Samim tim je i proces izlečenja duži.
Da biste izbegli pogoršanja i ozbiljne tegobe zakažite na vreme pregled pulmologa u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.