Intolerancija na laktozu je poremećaj varenja izazvan nemogućnošću varenja laktoze, tj. šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.
Laktoza je disaharid i sastoji od molekula 2 šećera – glukoze i galaktoze. Da bi se složeni šećer razgradio na osnovne elemente potreban je enzim laktaza. Jedino se tako razložena laktoza može apsorbovati u krvotok i iskoristiti za energiju.
Ukoliko tanko crevo ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, nerazgrađena laktoza se slobodno kreće kroz debelo crevo gde bakterije pokušavaju da je razgrade kroz proces fermentacije. To dovodi do probavnih smetnji.
Intolerancija na laktozu je veoma česta. Procenjuje se da 75 odsto svetske populacije ima ovaj problem. Podjednako se javlja i kod muškaraca i kod žena, ali su neke etničke grupe posebno podložne. Tu, pre svega, spadaju Azijati i Afro Amerikanci sa oko 80 odsto registrovanih slučajeva, dok se u Evropi susreće kod 5 – 17 odsto.
Zašto nastaje intolerancija na laktozu?
Intolerancija na laktozu, obično, je izazvana nedostatkom enzima laktaze. Njegova proizvodnja se tokom godina života smanjuje. Samim tim se smanjuje i proces razgradnje laktoze.
Pored primarnog uzroka, postoje i sekundarni, mada se oni retko javljaju. Tu spadaju pojedine bolesti, kao što su celijakija, Kronova bolest ili heliko bakterija, koje mogu da dovedu do privremenog pada proizvodnje laktaze. Takođe, prekomerna upotreba antibiotika narušava mikrofloru tankog creva, pa se javlja otežano razlaganje laktoze.
Klasifikacija intolerancija na laktozu
Intolerancija na laktozu se svrstava u 3 grupe.
Urođena je uzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu, pa se simptomi intolerancije ispoljavaju već pri prvom dojenju. Kako su nitrijenti važni za razvoj, dolazi do dehidriranosti, hipoglikemije i acidoze. Ove tegobe prestaju odmah nakon uvođenja određenog režima ishrane.
Urođena intolerancija na laktozu se veoma retko javlja, jer se bebe rađaju sa enzimom laktaze u crevima, koji se prirodno smanjuje kako rastu.
Stečena laktozna intolerancija nastaje kao posledica nedovoljnog razvoja crevne laktaze. U pitanju je propratna pojava neke bolesti koja oštećuje sluzokožu tankog creva i redukuje njenu funkcionalnu površinu. Za razliku od urođene, kod stečene dijeta se sprovodi privremeno, dok se ne otkloni oboljenje koje ju je izazvalo.
Adultna intolerancija na laktozu je genetski predodređena. Naime, pojedine osobe su sklonije bržem smanjenju proizvodnje enzima za razgradnju. Ovaj proces započinje već u 2. godini života i do odraslog doba se smanjuje za 90 odsto.
Koji su simptomi intolerancije na laktozu
Karakteristični znaci intolerancije jesu osećaj nadutosti, gasovi, proliv i grčevi u stomaku. Ponekad ih prate mučnina, povraćanje, bol u donjem stomaku, krvarenje u digestivnom traktu i zatvor.
Ovi simptomi se razvijaju veoma brzo, već pola sata po unosu mlečnih namirnica. Ipak, treba imati u vidu da nisu svi ljudi u istoj meri intolerantni. Tek kada se pređe prag, odnosno količina laktoze sa kojom mogu da se nose dolazi do ispoljavanja nuspojava.
Iako intolerancija na laktozu ne predstavlja opasnost po zdravlje, smetnje koje ona izaziva smanjuju kvalitet života, pa je neophodno uraditi test kako bi se potvrdio problem.
Dijagnoza intolerancije na laktozu može se postaviti na osnovu nekoliko vrsta testova. Putem laboratorijske analize određuje se nivo glukoze u krvi, nakon konzumiranja rastvora laktoze na prazan stomak.
Drugi je izdisajni test, a treća metoda je merenje PH vrednosti stolice. Ona se najčešće radi kod novorođenčadi i male dece.
Direktno postavljanje dijagnoze omogućava endoskopija. Biopsijom tankog creva utvrđuje se prisustvo ili nepostojanja laktoze u crevnoj sluzokoži.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma, zakažite pregled i laboratorijske analize u lekarskoj ordinaciji Dr Nestorov.