Parkinsonova bolest narušava sistem u mozgu koji je odgovoran za pokrete. Značajno utiče na nervni sistem a simptomi se iz godine u godinu pogoršavaju.
Poremećaji kretanja obuhvataju cerebralnu paralizu, ataksiju i Touretov sindrom. Događaju se kada promene u nervnom sistemu utiču na sposobnost osobe da se kreće.
U daljem tekstu lekarska ordinacija u Beogradu Dr Nestorov upoznaje vas sa simptomima ove neurološke bolesti.
Šta je Parkinsonova bolest?
Simptomi Parkinsonove bolesti se razvijaju postepeno. Često počinju sa laganim drhtajem u jednoj ruci i blagom ukočenošću tela.
Vremenom se razvijaju i drugi simptomi, koji mogu uključiti i demenciju.
Većina simptoma je rezultat pada dopamina u mozgu.
Kod velikog broja ljudi prvi simptomi se ispoljavaju oko 60-te godine, međutim u 5 do 10 odsto slučajeva javljaju se i ranije. Kada se Parkinsonova bolest razvije pre 50-te godine života, to se naziva Parkinsonova bolest „ranog početka“.
Rani simptomi bolesti
Prvi simptomi Parkinsonove bolesti jesu drhtaj jedne ili obe ruke, smanjen osećaj koordinacije i ravnoteže.
Držanje osobe koja je obolela se menja i blago je pognuta napred, kao da negde žuri . Menja se izraz lica usled promene u nervima koji kontrolišu mišiće lica. U glasu se može javiti drhtanje i osoba može govoriti tiše nego ranije.
Parkinsonova bolest često dovodi do promene raspoloženja, uključujući depresiju, otežano gutanje i žvakanje, poremećaje mokrenja i poremećaje spavanja.
Važnost prepoznavanja ranih simptoma
Mnogi ljudi misle da su rani simptomi Parkinsonove bolesti normalni znaci starenja i zato ih često zanemare.
Veoma je važno dijagnozu uspostaviti što pre, kako bi se na vreme počelo sa lečenjem. Međutim sličnost sa drugim neurološkim oboljenjima kao što su parkinsonizam izazvan lekovima, encefalitis, moždani udar, Levijeva demencija….mogu lekarima značajno otežati uspostavljanje dijagnoze.
Faktori rizika
Naučnici ni danas nisu sigurni šta dovodi do odumiranja nervnih ćelija i razvoja Parkinsonove bolesti.
Nizak nivo dopamina – Naučnici nastanak Parkinsonove bolesti vezuju za nizak nivo dopamina u mozgu. Dopamin igra značajnu ulogu u slanju poruka delu mozga koji kontrološe kretanje i koordinaciju , Njegov nizak nivo otežava ljudima koordinaciju nad kretanjem. Kako nivo dopamina opada, tako simptomi postaju sve teži.
Levijeva tela – Osoba koja ima Parkinsona može imati nakupine proteina u mozgu, poznate kao Levi tela.
Genetika – Parkinsonova bolest može biti nasledna, ali i ne mora. Naučnici i dalje istražuju specifične nasledne faktore koji dovode do Parkinsonove bolesti. Postoji sumnja da kombinacija genetskih faktora i toksina iz okoline dovode do razvoja oboljenja.
Autoimune bolesti – Jedan deo naučnika smatra da pojedine autimune bolesti, kao što je reumatoidni artritis mogu biti uzrok nastanka Parkinsona.
Reagujte na vreme!
Parkinsonova bolest je doživotno stanje koje uključuje neurološke promene u telu. Ove promene mogu otežati čoveku normalno funkcionisanje i značajno uticati na kvalitet života. Međutim, danas su dostupni lekovi, kao i druge terapije koje mogu usporiti progresiju i olakšati simptome.
Trenutni tretmani ublažavaju simptome ali se naučnici nadaju da će genetska terapija ili terapija matičnim ćelijama jednog dana učiniti mnogo više i da će oboleloj osobi moći da vrati funkcije koje je izgubila.