Sezonski grip ili influenca predstavlja virusnu bolest organa za disanje.
Iako je poslednjih nedelja sva pažnja usmerena na korona virus, nikako ne treba zanemariti najčešću respiratornu infekciju. Kao što i sam naziv kaže javlja se sezonski, te je kraj zime naročito pogodan za razvoj bolesti.
Simptome sezonskog gripa prepoznao je još Hipokrat pre 2.400 godina. Poznato je da je tokom istorije više puta izazivao epidemiju, ali tačne podatke teško je pronaći. Razlog za to leži u činjenici da se manifestuje na sličan način kao druge respiratorne bolesti.
Sezonski grip je prvi put detaljnije objašnjen tek 1580. godine, kada se iz Rusije proširio čitavom Evropom. Koliko je bolest bila opasna za stanovnike tog doba najbolje govori podatak da je preko 8.000 Rimljana umrlo od njegovih posledica. Nekoliko gradova u Španiji potpuno nestalo.
Razvoj nauke omogućio je da se grip drži pod kontrolom. Naime, američki lekar Ernest William Goodpasture sa kolegama Vanderbilt Univerziteta pokrenuo je eksperiment uzgajanja ove bolesti u laboratorijskim uslovima. Na osnovu njihovih otkrića 1946. godine razvijena je prva vakcina za sezonski grip.
Nažalost, sezonski grip je još uvek najrasprostranjenija virusna bolest. Godišnje od nje oboli oko 10 odsto svetskog stanovništva, a između 250 i 500 hiljada umre.
Imajući u vidu ozbiljnost problema lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vam skreće pažnju na karakteristične znake.
Koji su simptomi sezonskog gripa?
U medicini je poznato četiri tipa virusa gripa – A, B, C i D. Upravo sojevi virusa A i B su uzročnici sezonskog gripa. Njegovi simptomi se javljaju iznenada. Što je i glavna razlika između gripa i prehlade.
Nagla visoka temperatura preko 38°C, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, malaksalost, groznica – prepoznatljivi su znaci sezonskog gripa. Narednog dana mogu se javiti bol u grlu, otežano disanje i suvi, uporni kašalj. Kod dece, obično, dolazi i do mučnine, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i gubitka apetita.
Ovi simptomi nestaju za nedelju dana. Međutim, sezonski grip u pojedinim slučajevima može da dovede do komplikacija, kao što su srčane smetnje, uključujući i srčani napad i zapaljenje srčane kese. Neretko nastaju upala pluća, infekcija uva i sinusa i oboljenja centralnog nervnog sistema.
Kako se prenosi sezonski grip?
Sezonski grip se prenosi, pre svega, kapljičnim putem. Odnosno, udisanjem čestica vazduha kada u blizini infinicirana osoba kija ili kašlje. Prenos je moguć direktnim kontaktom rukama, kao i indirektno, dodirivanjem predmeta na kojima su dospele kapljice ili izlučevine iz nosa i grla.
Period inkubacije je između 18 i 72 sata, a osoba je zarazna 3 do 5 dana od početka bolesti. Najveći rizik od razvoja imaju deca mlađa od 5 godina, trudnice i osobe starije od 65 godina. Takođe, sezonski grip često prati bolesti srca i bubrega, dijabetes i hronične upale disajnih organa.
Kako se leči sezonski grip?
Sezonski grip, zapravo, ne zahteva posebno lečenje. To znači da upotreba antibiotika nema smisla. Dovoljni su analgetici koji će sniziti temperaturu i olakšati bolove u mišićima. Dok za jačanje imuniteta potrebno je konzumirati namirnice bogate vitaminima.
Rizičnoj grupi pacijenata prepisuju se i tzv. antiviralni lekovi koji se moraju uzeti u roku od 2 dana od pojave prvih simptoma.
Ukoliko ste primetili prve simptome virusa, posetite odmah lekarsku ordinaciju Dr Nestorov.