Alergija na ambroziju je čest problem ljudi širom sveta. Procenjuje se da od nje pati više od 30 odsto ukupne populacije. U našoj zemlji, prema nezvaničnim podacima, alergijska kijavica pogađa oko 400.000 stanovnika. Dok svaki peti oseća tegobe tokom cvetanja ambrozije.
Jednogodišnja ambrozija spada u veoma otporne biljke. Uspeva kako u ruralnim sredinama, tako i u gradskim parkovima i zapuštenim oblastima. Tokom cvetanja proizvede čak milijardu čestica polena koje nošene vetrom mogu da pređu i preko 50 km. Pa ne čudi što može da izazove alergiju bez obzira gde se nađete.
Ovakvu situaciju dodatno otežavaju povećanje koncentracije ugljen dioksida i visoke temperature koje produžavaju cvetanje ambrozije. Tako da je najveća koncentracija od sredine avgusta, pa do kraja oktobra. Samim tim je i alergija na ambroziju najizraženiji u ovom periodu.
Kako da se zaštite od upornih simptoma otkriva vam lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov.
Šta je alergija na ambroziju?
Alergija na ambroziju, kao i svaka druga, predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunog sistema. Javlja se kod ljudi koji imaju tzv. atopijsku konstituciju. Odnosno, kod kojih je neki organ ili čitav organizam preosetljiv na polen, koji, zapravo, nije škodljiv i ne izaziva bolesti.
Međutim, organizam osetljivih osoba ga registruje kao štetnu materiju, stvarajući antitela kao da se radi o nekom virusu ili infekciji. Pa prilikom udisaja polena ambrozije dolazi do karakteristične alergijske reakcije.
Alergija na ambroziju je u većini slučajeva genetski predodređena. Što znači da je veći rizik od pojave kod dece čiji roditelji imaju problema sa nekom vrstom alergije. Mada nije isključeno da se razvije iz alergije na prašinu, plesan ili životinjsku dlaku.
Ambrozija može da dovede do brojnih komplikacija
Polen ambrozije najpre napada sluzokožu nosa, dovodeći do upale disajnih puteva. Кijanje je samo jedna od odbrambenih reakcija organizma.
Pored kijanja, karakteristični simptomi su i svrab u nosu i grlu, pečenje i crvenilo očiju, otečeni kapci očiju, curenje iz nosa i na kraju začepljenje. Ukoliko se alergija na ambroziju spusti na donje disajne puteve dolazi do suvog kašalj, šištanja u grudima, osećaja tereta ili pritiska na grudima i otežanog disanja.
Kod pojedinih ljudi dodir sa polenom izaziva ekcem i crvenilo na rukama, u predelu lakta, kao i iza kolena i ušiju. Dok se kod drugih javlja peckanje u ustima nakon konzumiranja dinje, lubenice ili banana.
Alergija na ambroziju pogoršava simptome astme, konjuktivitisa, nazalne polipoze, a može da stvori hroničnu upalu sinusa i probleme sa spavanjem. Nažalost, usled jake alergijske reakcije zabeleženi su i smrtni slučajevi.
Kako se leči alergija na ambroziju?
Preventiva je najefikasniji način u borbi protiv alergije. To ćete postići ako izbegavate boravak van kući od 10 do 18 časova, kao i šetnje po vetrovitom vremenu.
Da biste ublažili simptome perite kosu i tuširajte se često, a garderobu menjajte što češće, jer se polen zadržava na njoj. Takođe, redovno usisavajte stan i držite zatvorene prozore.
S obzirom da je polen nemoguće u potpunosti izbeći, primenjuju se antihistaminici, kreme na bazi kortikosteroida i razne kapi za nos i oči. Treći način lečenja jeste imunoterapija. Odnosno, van sezone cvetanja pacijentima se daju male doze alergena kako bi se stvorila tolerancija na polen koji izaziva alergiju.
Ukoliko simptomi koji podsećaju na prehladu ne prolaze nekoliko nedelja, vreme je da posetite lekarsku ordinaciju Dr Nestorov.