Menopauza predstavlja kraj reproduktivnog doba žene. Iako se vezuje, pre svega, za prestanak funkcije jajnika, ona donosi promene na skoro svim organima u telu, kao i na psihičkom i kognitivnom polju, pa odatle i naziv klimaks, što na grčkom znači promena.
Starenje je prirodni proces. Tako da svaka žena, pre ili kasnije, uđe u menopauzu. Prema statističkim podacima svake godine preko 25 miliona žena prođe kroz ovo stanje, dok je oko 500 miliona na ulazu u novo životno doba.
Imajući u vidu da su to uspešne poslovne žena, u najboljim intelektualnim godina, menopauza ne bi trebala da predstavlja nikakav strah. Međutim, primećena je nedovoljna informisanost o promenama sa kojim će se suočiti.
Upravo zbog toga lekarska ordinacija Braće Jerković, Dr Nestorov vas upoznaje sa potencijalnim bolestima na koje trebate da obratite pažnju. Kao i koji su obavezni godišnji pregledi kao preventiva za njihov nastanak.
Kada počinje menopauza?
Menopauza zvanično nastupa godinu dana nakon poslednjeg menstrualnog krvarenja. U proseku počinje oko 50. godine života. Mada je sasvim normalno da nastupi između vaše 40. i 58. godine. Kada će se to tačno dogoditi, zavisi od genetike i načina života. Stres, neredovna fizička aktivnost, pušenje samo su neki od faktora koji utiču na hormone u telu.
Nažalost, u našem regionu povećan je broj žena koje ranije ulaze u menopauzu, pre 40. godine. Razlog za preranu menopauzu jesu razne intervencije na jajnicima, hemioterapija, autoimune bolesti isl.
Kako menopauza predstavlja prestanak stvaranja jajnih ćelija i mogućnost začeća, glavni simptomi su neuredan ciklus, izostanak menstruacije ili neregularno krvarenje.
Takođe, iznenadni valovi vrućine sa preznojavanjem, nesanica, neprestana glavobolja, promena raspoloženja, anksioznost, karakterteristični su znaci da je nastupilo ovo stanje.
Pored ovih, postoji niz drugih simptoma koji se moraju pratiti putem lekarskih pregleda.
Menopauza izaziva povećanje holesterola
Polni hormoni učestvuju aktivno u funkcionisanju ćelija. Sa ulaskom u menopauzu dolazi do hormonalnih promena. Te nedostatak estrogena i progeseterona remeti celokupnu ravnotežu i metabolizam što dovodi do taloženja većih količina masti u krvnim sudovima.
Povišeni nivo holesterola je opasniji od naslaga masti na stomaku, jer prouzrokuje lokalna zapaljenja, gušenje i preskakanje srca, pa je veoma važno da periodično obavljate laboratorijske analize krvi i urina.
Imajući u vidu da su bolesti srca vodeći uzrok smrti, bez obzira na pol i godine starosti, godišnji lekarski pregledi moraju da obuhvate i kardiovaskularni skrining. Na taj način lekar može da uoči i najmanje promene u vašem zdravstvenom stanju.
Menopauza može da izazove probleme sa štitnom žlezdom
Problemi sa štitnom žlezdom naročito su izraženi kod žena koje ulaze u menopauzu. S obzirom da su simptomi često prekriveni redovna kontrola je ključna za otkrivanje poremećaja u radu. Ukoliko je štitna žlezda previše aktivna, nastaje hipertireoza. Simptomi ubrzanog metabolizma su gubitak težine, ubrzani puls, nervoza, slabost, nesanica. Kada štitna žlezda sporije radi, metabolizam je usporen pa se javlja hipotireoza. Ona dovodi do umora, konstipacije i povećanja telesne težine.
Nije redak slučaj pojave cisti na štitnoj žlezdi. Što je još jedan od razloga da sa prvim znacima menopauze obavite ultrazvuk vrata.
Nemojte da zapostavite ginekološke preglede i ultrazvuk dojke
Pogrešno je mišljenje da starije žene ne treba da idu kod ginekologa. Zapravo, rak grlića materice se u većini slučajeve dijagnostikuje u ovom periodu. Kako je on 4. po učestalosti karcinoma, a 2. po smrtnosti, redovni ginekološki pregledi su obavezni čitavog života.
Preporučljivo je da u okviru godišnjeg ginekološkog pregleda obavite i ultrazvuk dojki. On je najbolja prevencija za otkrivanje tumora u najranijoj fazi. A za dodatnu preciznost tu je 3D ultrazvuk dojke.
Drage dame, lekarska ordinacija Beograd, Dr Nestorov ima tim vrhunskih stručnjaka. Pozovite nas i bez briga zakoračite u novo životno poglavlje.